Када поседници знања имају власт као Скупштина експерата, то је у основи добро за све, и за њих и за народ.
За њих, јер ће остваривати своје пројекте, за народ јер ће коначно имати пристојан живот.
Међутим, такав систем онемогућава највећи део становништва да  има, пре свега извршну власт, јер скупштинску, као део Опште скупштине има.
То и није толико реална мана, али може да има антропопсихолошке последице, будући да се досад показало да би извршну власт „сви“, дакле и они који немају референце за њу.
Ма колико нереална, та мана није мала, ни слаба. Зато се до одлуке о увођењу система демократске меритократије не може доћи другачије него разумом, а то је начин који баш и није био практикован у досадашњој политици. Отуда је и настала изрека: „Кад су код нас мудраци седели у прочељу?“.
Зато би се могло рећи да за систем партократије (владавине партија), унутар којег владају и они без одговарајућих рефернци, одговорност не сносе само политичари, него  и  један, не баш мали  део народа. Наравно, позивати народ на одговорност је излишно и непаметно, па чак и када за то има основе. Народ није увек у праву, али без народа се не може остварити ништа, па ни добар, односно функционалан  поредак.
Да би народ изабрао такав поредак, (демократску меритократију), требало би да се руководи његовом корисношћу, а не допадљивошћу. Тада сигурно неће погрешити.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ