Поседници нематеријалног капитала
Сваком иоле озбиљном човеку је јасно да нематеријални капитал претходи материјалном.
То је на известан начин саопштено и у Библији изразом: „У почетку беше реч“, дакле нешто нематеријално. Или да парафразирам: У почетку беше нематеријални и из њега настаде материјални капитал, Земља итд. У том смислу Бог би се могао назвати првим меритократом у Универзуму и то свезнајућим, што баш и није карактеристика данашњих експерата. Наравно, ако уопште верујете да Бог постоји.
Иако се данас не зна ко је први измислио точак или ексер, јасно је да су ти производи најпре били у главама неких који су их из-мислили, из мисли претворили у материјалне предмете.
Можете замислити колико би зарадили они и њихови потомци да је у време настајања точка или ексера било Завода за патентирање?
&
Данас је више него икад јасно да су поседници нематеријалног капитала, односно знања и умећа, објективно најбогатији и најмоћнији људи.
Па ипак они немају ни приближно велику моћ каква им следује.
Испред њих су поседници материјалног капитала, који без поседника нематеријалног не би ни настао.
Испред њих су чак и политичари, који заправо, ма колико прикривено, служе поседницима материјалног капитала.
Поседниици нематеријалног капитала су у најбољем случају добро плаћени намештеници и ништа више. Без трунке политичке, па и економске власти, јер не одређују економске циљеве.
&
Таква ситација већ траје предуго. И у суштини је лоша и за народ, што се само у прошлом веку драстично показало кроз нацизам, фашизам, па и комунизам. Ситуација није много боља ни у демократским земљама, а нарочито посткомунистичким, са изузетком Кине, која је увела неке меритократске принципе.
Ко ће ту ситуацију променити?
Они који владају сасвим сигурно неће. Сам народ нема моћ да је мења. А поседници нематеријалног капитала још нису свесни своје објективне моћи, а субјективно служе систему који им заправо не одговара, јер остварује њима стране интересе, интересе материјалног капитала.
Службу им изгледа олакшавају релативно добре плате. Укратко, задовољавају се њима, иако би могли да имају готово апсолутну власт, испуњавајући само демоекономски императив, односно побољшавајући материјални стандард народа. А то за њих није неки нарочит задатак.
&
За излазак Србије из економских, социјалних, па и политичких невоља је одлучујуће не само да ли поседујемо нематеријални капитал, људе са знањем и способностима, него да ли ћемо те људе ангажовати или ћемо наставити да бирамо политичаре, који су се показали као демагози, као део проблема а не део решења.