У модерном свету су познате три политичке бајке: комунистичка, националистичка и демократска.

Комунистичка бајка је доживела пораз.
Националистичка је делимично поражена, бар у свом наци-фашистичком облику, али је још увек постојећа као бајка, на коју се пецају многи.
Политичари који подржавају ту бајку, сами не верују у њу, а нарочито кад су комунистички нихилисти, али добро је „уновчавају“, стичући преко ње и популарност и моћ.
Следећа бајка, уједно и најдуготрајнија је демократска бајка, по којој су, поједностављено речено, сви пунолетни способни за вршење послова управљања и имају право да као кандидати учествују на изборима.
У тој, демократској бајци ннајважније средство за освајање власти је популарност. Популарност је, иначе, свету довела на власт и људе као што су Хитлер, Мусолини, па и Стаљин, Лењин, Тито и други комунистички диктатори.
&
Лек против заводљивих бајки је реална прича, а она каже да власт могу вршити само способни, образовани, поседници довољног или врхунског знања. Да на власти могу опстати само они који народу омогућавају пристојан живот.
И да су, у том смислу, све набројане бајке заправо штетне и морају претрпети пораз или бар, као демократска, кориговање. Кориговањем демократске бајке добија се систем демократске меритократије.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ