Политичари лажу намерно и ненамерно.
Све чешће намерно, све ређе ненамерно.
Да ствар буде гора, то њихово лагање је постало и „легитимно“.
Поготово у предизборним кампањама, у току којих обећавају ствари од којих ниједну или тек понеку остваре.

То њихово понашање би се могло оквалификовати као преварантство, за које су прописане и законске санкције.
Али те санкције не важе за политичаре-преваранте.
Они варају, па поново учествују на изборима, јер нема корективног тела које би то спречило.
И тако ће бити док то корективно тело не настане.

Сећам се једне анегдоте из времена владавине (такође преваранта) Милошевића.
Било је то у јеку кампање „Зајам за препород Србије“.
Пита мене један комшија, иначе милошевићевац, хоћу ли и колико приложити новца за ту кампању.
А ја му одговорим: „Приложићу сву своју зараду, осим најосновнијих средстава која су ми потребна за „голи живот“, само да , они који траже тај зајам, још објасне  како мисле да тај препород изведу. Истог часа ја дајем свој прилог.“

Комшија баш и није био задовољан мојим одговором, али  није могао ни да каже да ја нећу да дам прилог, само је збуњено климао главом и никад ми више није поставио то питање. 🙂

Као што и ја нисам добио одговор од политичара, како мисле да тај „препород“ остваре.

Драган Атанацковић Теодор

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ