Кад спојите две речи: парламент и брбљаоница, добијете парламентаоницу или брбљамент.
Парламентаоница (брбљамент) је врхунац домаће, па и не само домаће до сад познате или класичне демократије.

Док тзв. посланици парламентаонишу или брбљаментују, извршна власт, тачније (у Србији) : премијер и још тачније неке кобајаги неидентификовне неовдашње „силе“, чине своје, “ у интертесу свог интереса“, који је са интересом народа не баш у сагласности. Чак шта мање.
Мало је превише у раскораку.
Тако то мора у класичној демократији: замајавати народ док „фактори“, спољашњи и унутрашњи, чине свој посао.
Класична демократија, а поготово у земљама као што је Србија, представља врхунац успешног завођења народа.
И против тога се не може ништа докле год се игра класична игра и док та игра омогућава бар минимално пристојан живот народу.
А шта кад ни тог минимално пристојног живота заправо нема?
Нешто друго, нека друга, функционалнија демократија, тачнијe: демократска меритократија.

Све друго је испробано и дало je лоше резултате.

И дало би и опет.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ