ПАРАДА ПОНОСА – ДОКАЗ АНТИГЕЈ-СТАВА КОД ГЕЈ ПОПУЛАЦИЈЕ
Стрејт популација у најблажем случају сматра геј-популацију посебном, неједнаком себи. У хомофобној варијанти, која је још прилично присутна гејеве се сматра болесницима, изопаченим људима итд.
У данашње време, бар у Европи, па чак и Русији на гејеве се гледа као на посебну групу људи, углавном без осуде.
И даље се не третирају као једнаки већини, која није геј. То се посебно види преко геј-бракова и усвајања деце од стране геј-парова.
Сумњам да ће се то заиста променити, не само данас, него ни далекој будућности.
Геј-популација јесте посебна групација и захтева посебна решења како око партнерства тако и око деце.
Не могу ступити у класичан брак, у какав ступају мушкарци и жене, јер и нису мушкарци и жене, него мушакрци и мушкарци и жене и жене.
Али могу ступити у уговорна партнерства и прецизирати сва своја права и обавезе.
Децу могу имати у родитељском сапартнерству са класичним (мушко-женским) облицима родитеља. Све је више пријатељстава између припадника сттрејт и геј-популације, тако да то није потпуо неизводљиво.
&
Геј- параде поноса се организују да би се доказала неразличитост између геј и стрејт популуса, неразличитост коју је немогуће доказати и којој теже они који имају спор са различитошћу.
Такви организују геј-параде, такви се агресивно буне против њих.
Парада поноса би била примеренија кад би је, на пример, у САД организовала афроамеричка популација, јер разлике, а поготово оне која би водила неједнакости, објективно нема.
У случају геј-популације та разлика постоји, али не мора бити разлог за агресију, него, да употребим један помало архаичан израз, за миорљубиву коегзистенцију.