Отворено писмо хрватском народу
Ово писмо је, пре свега, намењено већини хрватског народа, која није никаквим протестом. односно просвједом, а камоли оружаном побуном реаговала на злочине усташке држве, која је трајала од 1941. до 1945. године.
Одсуством тог протеста и побуне сведочили сте, као већина, да сте том државом били задовољни.
Баш као да је настала демократски, на слободним изборима.
И сада, када сте поново постали самостална држава Хрватска и кад су вам познати зличини усташке државе, који су описани и у књизи Гидеона Грајфа „Јасеновац- Аушвиц Балкана“, већина вас, и даље према тој усташкој држави и њеним поступцима нема негативан став.
Чак шта, иако то не смете баш званично због савремене званичне европске и светске политике, своје симпатије изражавате незванично и врло усрдно. Узгред, постали сте и чланица Европске Уније, иако кршите њена званична правила, која се тичу националних мањина.
Због неадекватног реаговања ЕУ вероватно сматрате да сте у праву.
&
Због ваше наклоности усташтву не вреди вас осуђивати, јер ваше је право да допадањем реагујете на било шта, укључујући и усташтво, са свим његовим монструозним злочинима извршеним против Срба, Јевреја и Рома.
То што имате право да вам се допада што вам се допада, не значи, наравно, да сте и у праву.
И Немцима, већини, се допадала нацистичка Немачка, али након што је та Немачка изгубила рат били су принуђени да изврше денацификацију, што подразумева да је сваки, ма и најмањи позитиван однос према нацизму строго /законски/ кажњив.
То код вас, већине, и ваше садашње државе није случај.
Ниједан закон нисте донели, као држава, који би гарантовао оштре санкције против оних који ма и најмање подржавају бивше савезнике нациста – усташе.
По вашим стадионима се ори усташки поздрав: ЗА ДОМ СПРЕМНИ!
Једино што нисте подигли споменик усташком вођи и нацисточком савезнику Анти Павелићу. Мањим , по положају, усташама подигли сте и споменике, као када би Немци дигли спомен обележја Герингу, Химлеру, Хесу, а једино не и Хитлеру и то не зато што не би хтели, него зато што је најпознатији злочинац.
Немци не смеју да се играју таквих игара, јер су превише видљиви, односно велики (бројчано) као народ.
&
Познато нам је да сте вековима желели да имате своју државу, али нам је познато и да борбу за њу нисте водили када сте били део Аустро-Угарске, него тек када сте добровољно постали део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевине Југославије.
У ту Краљевину сте ушли додуше не толико вољно, колико из потребе да се заштитите од територијалних аспирација Италије, после Првог светског рата.
То је, иначе, и наша, српска грешка што смо вас, без промишљања и тражења других решења, примили у политичку заједницу, која се двапут називала Југославијом и оба пута била због ваших сепаратистичких тежњи растурана. Додуше, не само ваших, него и словеначких и осталих.
&
Све ово вам је мање-више познато.
Незнан вам је само наш реалан став поводом свега тога.
Наш став није мржња према вама, још мање пријатељство и слично.
Наш став је да, док не извршите деуташизацију, као што су Немци извршили денацификацију, са вама ћемо имати односе какве и колико морамо, минималне и сведене. А пре свега ћемо код ЕУ, ОУН и других међународних тела инсистирати на потреби да се изврши деусташизација и на побољшању политичког положаја преосталих Срба у Хрватској.
Иначе, то што су и хрватски комунисти страдали од усташа јесте за жаљење, а пре свега због начина како су ликвидирани, али њихово страдање је логично, били су политички непријатељи усташа.
А стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома је (и то монструозно) побијено само зато што су били Срби, Јевреји и Роми .
Са непријатељима, а ви сте нам непријатељи, се може радити много тога, па чак и не ратовати и не сукобљавати се.
Једино што се са непријатељима не може јесте пријатељевање. Ко и то проба да ради са непријатељем, будала је и заслужује све што га од непријатеља снађе.
&
На крају да се обратимо и хрватској мањини, која није за усташтво и која не слави последњи прогон Срба преко војне акције под именом „Олуја“:
Ми увиђамо вашу коректност и ценимо то.
Једини што ћемо, бар формално, и вас третирати као и већину Хрвата, дакле као народ који је за усташе и њихов однос према Србима.
За тај и такав наш однос према вама заслужна је већина вашег, хрватског народа, коју не осуђујемо, него третирамо како заслужује: као наше непријатеље, са којима имамо минималне и сведене односе и ништа више.
Рат не желимо, а мир имамо онакав какав, обзиром на све околности, можемо да имамо.
И на самом крају да кажемо и оно што је требало рећи још после Првог рата: Никад више са вама ништа заједничко.
Чак и ако и када извршите деусташизацију.
Тада ћемо вас сматрати само народом способним да призна своје грешке, али не и народом са којим бисмо да делимо политичку судбину као што нам се то чинило раније. Ту своју грешку смо прескупо платили.
&
Национални идентитет се чува и развија културом и културним понашањем, додуше, и оружјем кад је то неопходно. Али ако је чувар вашег, хрватског идентитета био усташки маљ којим сте разбијали главе Срба, Јевреја и Рома, само зато што су Срби, Јевреји и Роми онда је то идентитет којег би требало да се стидите и ви и ваши потомци све док вас има.
Али ако је веровати песнику Дучићу, стид вама Хрватима није јача страна.
&
Што се тиче припадника хрватског народа који живе у Србији и према којима ће се, као према држављанима Србије, односити коректно, у систему демократске меритократије имаће сва права која имају и сви остали држављани Србије,а имаће и своје Национално веће, односно већа, преко којих ће, ако пожеле, изнеђу осталог моћи да се трајно одрекну усташтва, односно да изврше деусташизацију. То, наравно, није обавезно, само је наш предлог.