Одговори на питања једног нашег симпатизера из Аустрије
„Поштовани,
моје име је К. Ђ. (име познато Асоцијацији). Ја сам 18-годишњак из Пожаревца.Тренутно живим у иностранству у Аустрији. Случајно сам био налетео на Ваш сајт и детаљно проучио све што је тамо написано. Искрено морам да Вам признам да ми се свиђа Ваш предлог и Ваше решење за тренутно стање у Србији. Са обзиром да себе сматрам патриотом и са великом жељом да се једног дана вратим у Србију, сваки дан се информишем о могућим решењима са којим би изашли из ове друштвене, економске и социјалне кризе у којој се налазимо. Сада бих Вас молио да ми одговорите на пар питања о Вашем програму.“
1. Како ће се одређивати број чланова Националног већа?
Национално веће је добровољна, демократска институција унутар система демократске меритократије, коју чине демократске и меритократске институције.
Број самих Националних већа, као и број њихових чланова неће бити ни прописиван, ни ограничаван.
Држава се обавезује да остварује тесну сарадњу са највећим Националним већем унутар ове или оне нације.
Србија је мултиетничка држава и ту чињеницу ћемо поштовати и водити рачуна о интересима свих народа чији су припадници њени држављани.
Национална већа ће се оснивати и радити без уплитања државе, осим по питању провере и потврде законитости у формирању и раду, али и помоћи, како финансијске, тако и стручне.
Препорука покретачима оснивања националних већа је да обрате посебну пажњу на критеријуме за кандидовање појединаца за рад у већу.
Могуће је да се организује више већа у оквиру једне нације, чак и на основу различитих критеријума, али ће држава посебну пажњу посвећивати, не и искључиво, оним са највећом подршком у самој нацији.
Бројност неког националног већа ће се одређивати по броју припадника нације од којих имају подршку, а не по броју чланова. Бројност ће се одређивати по броју валидних потписа оних припадника нације, који их подржавају, а које ће морати периодично да провере.
2. Колику извршну власт има Национално веће по питању културе националних мањина?
Питањима културе ове или оне нације ће се бавити Национална већа тих нација, у сарадњи са државом, наравно.
Све нације ће имати Национално веће, укључујући и Србе.
Национално веће има првенствено контролну функцију по питању културе, али имаће и овлашћење да покреће иницијативе за организовање разних културних манифестација, као и да даје предлоге за преиспитивање појединих одлука власти, за које постоје реалне претпоставке да ће имати озбиљне негативне последице по било ком питању, па и по питању културе те нације.
3. Колико често ће се позивати Општа скупштина?
Општа скупштина одлучује о круцијалном питању: у каквом ће се систему живети, да ли у оваквом, парламентарно-демократском са свим његовим манама и девијацијама, међу којима је партократија и лош управљачки кадар најгора појава, или у систему демкратске меритократије у којем извршна власт припада само поседницима знања и способности, којима трајање мандата зависи од остигнутих добрих резултата.
Поред Опште скупштине, постојаће и Скупштина Локалних већа, коју ће чинити представници, односно Преседници локалних већа из најмање 5 региона Србије и који ће моћи да утичу и на рад Државног савета, премијера и других меритократских институција, па чак и да покрену иницијативу и за саму промену система, која ће се и догодити, ако се са тим сложи већина Опште скупштине, коју чини две трећине пунолетних држављана.
Јер и сам систем демократске меритокартије ће настати рефернедумом, односно сагласношћу Опште скупштине, па га једино Општа скупштина може и оповргнути.
Општу скупштину чине најмање 2/3 пунолетних држављана Србије и оне нема посебно место за састајање – може се рећи да је то цела Србија. Само она може да промени систем.
4. Да ли људи који су били у неким странкама немају право да конкуришу за Државни савет?
За Државни савет, који ћемо одмах оформити од докaзаних стручњака из разних области, могу конкурисати сви који су и сами довољно стручни, имају остварљиве и корисне идеје.
Одлуку о пријему ће донети сами чланови Државног савета.
Када би се неким случајем потрефило да и неки припадник било које од досадашњих, очито неуспешних, корумпираних и неспособних партија, буде виђен као потенцијални члан Државног савета, што је мала вероватноћа, најмање што би такав кандидат морао да уради јесте да се јавно одрекне партије којој је припадао.
Бивши чланови странака, уз услов да се нису компромитовали и који су се јавно покајали, а имају стручност и умеће потребну у новом систему, могу да врше неке функције у власти.
5. Да ли планирате да делите српску земљу сељацима и радницима на одређени временски период у циљу подстицаља производње и сманења незапослености?
Још је Кнез Милош направио одличну реформу, држећи се става: „Земља је оног који на њој ради“. Таква реформа је и савремена, а у време кад је настала била је корак испред времена.
Наш циљ је да обновимо и развијемо домаћу економију и, посебно, да радимо на томе да Србија добије статус земље органске хране.
У том смислу већ сарађујемо са људима који се том пробелматиком баве већ годинама.
Послушаћемо све корисне савете Државног савета, а пре свега оног његовог дела који ће „држати пољопривреду“.
Постоји добра шанса упослимо целу Србију.
Другим речима: земљу ћемо „давати“, више у виду кредитирања појединаца из државне развојне банке (може их бити више, а могу то бити и садашње банке, које су већ више година у ликвидацији), са малим каматама, или чак без камата. Подразумева се да ћемо те нове „сељаке“ третирати као предузетнике, и разним пореским олакшицама, чак и давањем гаранција при набавци потребне опреме, ако је потребно и из иностранства, у сврху започињања свог пословног подухвата, на пр. амбијентални туризам и сл. Нисмо поборници национализације, али ћемо запуштену земљу, коју власници неће да обрађују или да се баве амбијенталним туризмом на њој, откупљивати од њих по реалним ценама, наравно под условом да се они сагласе са тим и да има заинтересованих за њу, и давати је новим предузетницима под ренту или у откуп.
6. Како планирате да се поставите према питању ратне одштете? (Мислим да ратну одштету грађанског рата као и НАТО бомбардовања)
Питање ратне одштете је нешто чиме ће се бавити будући Државни Савет. Наш је предлог да се пре било какве акције испита свсисходност активног ангажовања по том питању.
7. Како сте замислили процес постављења шефова канцеларија и министарства?Да ли ће премијер дати свој предлог Државном савету па онда Државни савет одлучивати да ли предлог може да прође или ће премијер постављати и мењати шефове без консултације Државног савета који задржава право да повуче одлуку премијера у случају неслагања?
Премијер има право да поставља и смењује шефова канцеларија и министре све до локалног нивоа према свом нахођењу, јер је једини одговоран за успешност функционисања целе власти. Државни Савет је претходно дао позитивно мишљење на кандидовање самог премијера, који је добивши потоње изборе и постао премијер, али исто тако има право да уз образложење доступно јавности смени било којег шефа канцеларије или министра, па и самог премијера, у случају угрожености опстанка државе, односно угрожености једног од њених виталних интереса – здравље људи, губитак територије и сл.
8. Да ли планирате да спроведете реформе у сфери образовања? (Личног сам мишљења да је образовање веома застарело свугде у свету и велики сам поштовалац дела и мисли господина Кена Робинсона)*
Образовање је оно што бруси будуће стручњаке, који постају окосница новог система. Зато ће посебна пажња бити усмерена на реформу образовања у циљу добијања људи са стручним, али и личним интегритетом. Мишљења смо да би требало прећи са понављачког „образовања“ по принципу „repetitio mater studiorum est“ на оно о чему говори Ранко Рајовић код деце или пак Кен Робинсон, а у циљу подизања квалитета знања наспрам квантификације (оцењивања), која је данас превасходни циљ. Диплома се рачуна (са ма којом просечном оценом, јер оцена је ипак само пр-оцена), али је императивно да иза дипломе стоји знање. Наставни кадар ће, као добро плаћен, бити под императивом „производње“ квалитетних стручњака, и одговоран за њих чак и по добијању дипломе.
9. Да ли сте размишљали о заштити наше културе од све гласније и потпомогнуте наглим технолошким напретцима западне културе?
Култура с е најбоље штити својим квалитетом.
Маркетинг и маркетиншка галама је ипак кратког даха.
О свему томе ће водити рачуна Државни савет и они његови чланови који ће бити посвећени проблемима културе.
Што се тиче заштите наше културе, већ смо и сами предузимали акција по питању нашег културног блага – фонетског писма, које још зовемо и српска ћирилица, а која је дошла преко Вука Караџића, коме ја за основ послужила „стара“ ћирилица. Потребно је прво популаризовати нашу културу на свим нивоима, што јој само по себи даје најбољу заштиту, а онда размишљати и о даљој заштити. Један од видова заштите популарношћу је и обрада изворних народних песама на савремен начин, као што је својевремено урадио Мокрањац.
10. Ако Државни савет има и извршну власт, зашто формирати владу?
Државни савет има највишу извршну власт и једино је подређен Општој скупштини и њеној одлуци о врсти система.
Истоврмено, Државни савет је и својеврсна скупштина мериторних људи, „скупштина мозгова“, која ће се бавити и дневним, али пре свега стратешким питањима.
Владу чине извршиоци, мериторни службеници, који могу у великој мери да раде и самостално, али су, у суштини, подређени Државном савету, који, и без образложења, већином гласова својих чланова може да смени било којег члана владе, укључујући и премијера.
Влада би требало да чини онај део извршне власти, који креира тзв. дневну политику, односно бави се спољном и унутрашњом политиком и стара се о спровођењу одлука Државног Савета. Влада има право и предлагања неких нових дневнополитичких решења, али за њихово спровођење треба дозволу Државног Савета. Државни Савет креира дугорочну политику, односно смернице и средњорочне и дугорочне планове.
11. Како би поступили према резолуцији 1244 Уједињених Нација?
Што се тиче Косова, према њему би ди даљњег имали однос као према ванингеренцијској, али ипак територији у саставу Србије, док би са насталим ентитетом на тој територији имали искључиво договоре по питању живота наших сународника – оних који признају Србију као своју државу. О статусу би преговарали или са ОУН или са САД и Русијом заједно.
12. Како ће те се поставити према скоријим ратовима који нису до краја истражени са наше стране и њиховим жртвама?
О томе би суд, иако имамо своје мишљење, препустили стручњацима и одговарајућим институцијама.
13. Како ће решити корупцију у Државном сектору? (Сасвим сам сигуран да људи који ово организују су патриотски настројени али ме мучи питање у чему је разлика између корупционашке Владе и вашег систем у којем се такође може десити да Државни сектор буде корумпиран)
Што се тиче корупције, главну реч би требало да има судство и полиција. Неће бити заштићених, јер се у избор судија неће мешати Државни Савет, осим у погледу стручности судија, када ће дати негативно мишљење. Државни Савет може и сменити судију, уз забрану обављања делатности, наравно уз образложење, које ће се дати стручној и општој јавности на увид. Треба дати пуну слободу судијама да раде свој посао, али у оквиру стручности и праведности. Корупцију нећемо овако искоренити, већ само отежати. Искорењивање корупције ће се постићи само успостављање позитивне праксе вредновања постигнутих резултата, како у пословању – услуге, радови и добра, тако и у свим другим областима деловања људи (култура и сл). Потребно је такође успоставити ефикасан систем одговорности за одрађено, односно награђивање и кажњавање.
14. Да ли би сте покренули истрагу о свим бившим политичарима за које се сумња да су оштетили државу Србију?
О томе имамо своје мишљење, па и неке назнаке, али ћемо сачекати нов систем да би покренули легалне процесе за испитивање пословања и евентуалне одговарајуће оптужнице и тд. Свако ко је доказано дужан држави, мораће да намири сва дуговања и биће додатно процесуиран за своја дела. Неће бити додатно процесуиран само уколико је ушао у програм „одуживање држави“.
15. Како планирате да раширите вест о Вашем програму и Вашој организацији?
Што се тиче промоције нашег решења, преферирамо све облике директног разговора са појединцима из свих народа – било преко ТВ емисија са директним укључењем, било преко закупа сала за организовање јавних промоција. Не одустајемо ни од делења летака или анкетирања грађана, али је увек бољи директан контакт. Интернет је такође медиј који допире до великог броја појединаца и ту смо већ дуже времена, јер је релативно јефтин. Прихватамо Вашу иницијативу за прављење мобилне апликације, за промовисање нашег решења. Сами политичари, било на власти, било ван ње, највише чине да би окренули сваког појединца од њих. На намa је „само“ да упознамо сваког са нашим решењем, па да се онда организује референдум за корекцију система и ето нас у квалитативно новом систему, који смо добили мањим, али битним, кориговањем старог.
Део сасређене пропаганде је и књига СИГУРАН ИЗЛАЗ ИЗ НЕДАЋА – Промоција демократске меритократије, која ће бити дистрибуирана у књижарама са којима већ радимо друге послове, али и директно дељена свима за које процењујемо да би могли бити чланови Државног савета.
Ето, поштовани, то су наши одговори .
Срдачан поздрав и, у име Менаџмента, који руководи активностима Асоцијације, позивамо Вас да нам се, ако сте сагласни са нашим ставовима, придружите као наш представник за Аустрију.
Асоцијација „Реструктура“
Одговор К.Ђ. :
„Хвала Вам на Вашим одговорима. Веома ми се свиђају Ваши ставови и радо бих Вам помогао око било каквих активности у Аустрији.“