Кад изузмемо оне који су, по задатку, опредељени проамерички или проруски и који за то добијају плату, остају они који су тако опредељени и без плате, бар материјалне, који за то имају „психолошку плату“.
И њима се и обраћамо, без намере и жеље да их „скрећемо са правца“, него чисто да укажемо на то како ствари заиста стоје.

У овом свету ствари стоје тако да, због евидентног постојања сила, не може да бива како се хоће, него онако како се може.
Ми,примера ради, хоћемо да смо своји, слободни да се опредељујемо по своме и да односе са великим силама имамо онакве какви искључиво нама одговарају.
Може ли то?
Нигде осим у бајкама и политичкој демагогији.
Значи, не може.

Не може да буде ни то да проамерички или проруски опредељени остваре своју жељу, да буду део тих империја.
За тако нешто би било потребно да то и империје хоће, а онда оне нађу начин да будемо њихов део, па све и да већина неће.
Пуштају ли нас Руси да будемо чисто проамеричка држава, па све и да већина нас то хоће?
Наравно да не пуштају, баш као што ни Американци не пуштају да будемо чисто проруска земља, па све и да већина нас то хоће.

А да ли иједна од тих империја, које нас не пуштају да будемо у табору оне друге, и заиста хоће да будемо у њиховом табору?
Неће.

Зато су Руси толерантни према нашем ЕУ-путу, а Американци према нашем „традиционалном пријатељству“ са Русима.
И истовремено раде на томе да никуда не одемо превише.
То је стање ствари.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ