Главна особина непостојећих је да не постоје, чак шта да и не желе да (се зна да) постоје.
По томе су делимично слични Богу, кога иначе сви, а нарочито Непостојећи имитирају у свему, осим у ономе што је код Бога главно, а то је оно што људи не познају и што се иначе зове љубављу, али како доказати да је љубав људима непозата? Смешно. Бар људима. Који мало-мало па све знају. Као што сви, или скоро сви, знају да Непостојећи не постоје.
&
Непостојећи постоје вековима и вековима се аргументовано тврди да не постоје.
Они су, на пример, и Хитлера убедили да је „фирер“ и да му је дужност да елиминише Јевреје. Како су то успели? Једноставно: изабрали су тричетврт лудака и дали му моћ, на одређено време, а онда му саопштили тужну истину о „иберменшима“ Немцима, коју он због њене ружноће није издржао, па се убио. Много га је погодило што је толико промашио у оцени Немаца.
Много су лукави ти Непостојећи и такорећи мудри. А поготово Непостојећи у 20. и овом 21. веку. Сада им много помажу експерти, они су чак њихови добро плаћени робови. Експерти су им омогућили жестоку владавину помоћу тзв. дубинске психологије, а праве им и генетски модификовану храну и лекове, помоћу којих Непостојећи остварују баснословне зараде. Ускоро ће вероватно направити и вакцину за седам милијарди људи, од којих огромна већина не верује да Непостојећи постоје, односно верују да не постоје, што Непостојећима, наравно, одговара.
&
Шта је најновији подвиг Непостојећих?
Коронавирус и пратећа пандемија.
Толико су успели да заважне свет око тога да само лудаци могу да тврде да  је све то превара. Чик докажите!
Осим што показујете да сте луди, ако мислите да се целим светом поигравају Непостојећи.
Како вам изгледа та реченица? Лудо, наравно, јер зна се да Непостојећи не постоје.
И неће постојати све док не нестану.
&
Овај запис о Непостојећима никако не може бити доказ да они постоје, јер таквог доказа нити је било, нити ће га бити.
А ако Непостојећи икад престану да постоје, више неће бити ни битно да ли су постојали.
Отићи ће, заједно са комунизмом, на ђубриште светске историје.
&
А шта сад радити док траје планетарна и апсолутна владавина Непостојећих? 
Веровати да они не постоје, да је све то измишљотина теорeтичара завере?
Или лупетати о Непостојећима непостојеће ствари, на пример: да су гуштери?
Жалити се на владавину Непостојећих? Коме? Непостојећима?
Раскринкавати и њих и њихову владавину, макар завршили као Асанж (Викиликс)?
А то је једини сигуран „хепиенд“ бораца за? Истину?
Дангубити у борби са опасним и непобедивим ветрењачама, а у славу…кога и чега?
Или ?
Заборавити на све то и окренути се чињеницамa, које кажу да Непостојећих и њихове огромне моћи не би ни било да њихову егзистенцију не одржавају поседници врхунског знања.
И онда се досетити шта даље.
Да ли је поседницима врхунског знања до тога да буду слуге богатуна, Непостојећих, или да буду господари?
Тачан одговор на то питање показује правац даљег  делања.
Ако је тачан одговор „да буду господари“, а јесте, онда о томе једино причати и на то указивати.
Све остало служи Непостојећима.

(Из књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА)

Драхан Атанацковић Теодор

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ