Дебата је у принципу добра ствар, напросто није лоше саслушати све аргументе за и против. Али дебата о ствари коју једна страна сматра корисном, а друга погубном није могућа, ту је дијалог могућ само „преко нишана“, а победу ће однети или страна која има јаче аргументе или страна која је без обзира на аргументе јача (силом, финасијама итд.).
Управо таква је „дебата“ о литијуму о чијем ископу су се еминентни стручњаци за Академије наука (САНУ) изјаснили као погубном за Србију, што би био сасвим довољан разлог за одустајање од тога, али то што је рекла Академија се занемарује и покреће се лажна дебата о?
О томе да ли је оно што је погубно за Србију за њу корисно или штетно?! 😡
&
Ту дебату покрећу и воде јачи, не аргументима, него силом (власт у Србији, компанија Рио Тинто, Немачка и цео Запад, Исток, Русија, ћути или протесте против ископа литијума назива „обојеном револуцијом“ (?!))
Ко ће, дакле, победити или изгубити у тој „дебати“?
По правилу, требало би да победе јачи (не аргументима, него силом).
А ипак ће изгубити.
Јер народ који је већином против ископа литујума је „наоружан“ највећом силом: основаним  с т р а х о м  од тог ископа.

Драган Атанацковић Теодор

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ