kontakt@restruktura.org
Никада нико није ваљао
Никада, у последњих 25 година, а и од раније, нисам никог на овдашњој политичкој сцени сматрао ни битним ни способним да решава нагомилане проблеме Србије: од Милошевића, преко Ђинђића до Вучића.
Посматрао сам реакције народа, који се свима побројанима очаравао, па потом разочаравао, клицао им, па потом викао: Уа!
Нисам се томе претерано чудио, пошто сам одавно, као антропопсихолог, разумео зашто се то дешава.
Људи и улазе и излазе из љубави на основу представа, које са чињеницама углавном немају додирних тачака.
Оно што се догађа у „обичним љубавним везама“ догађа се и у „политичким љубавима“.
Због тог свог „нељубавног“ става, кад су у питању сви побројани „лидери“, ту и тамо сам имао несугласица са познаницима, који су (привремено) били крцати „љубављу“ за Милошевића, па потом за Драшковића, па за Ђинђића и, на крају, за Вучића. Немали број њих је чинио „политичке прељубе“ баш тим редом. 🙂
Нико од њих није хтео да разуме да разлог моје „нељубави“ за „лидере“ не лежи у мојој сујети, него у нечему много једноставнијем: политички лидери и нису за то да постану „предмет љубави“.
Напросто: или су потребни или непотребни, па чак и штетни.
И још нешто: од самих лидера много је битнија опција коју заступају и која је или реална или нереална.
Сви побројани су заступали нереалне, па и штетне опције.
Шта је ту било и за „обичан аплауз“, а камоли за онолике овације и љубави?
И сада, у овом безизлазу, маса људи чека неког кога ће поново заволети и клицати му.
Ја, лиčно, мислим да га неће дочекати и да ће тај концепт „политичке љубави“ доживети крах, чак и у случају да се са њим покуша.
Сада је више него икада на реду „лидер“ који би био потребан, који заступа реалну опцију, а потребног се, уз све напоре, не може и волети, као што се не може волети ваздух, осим што онима који се гуше може изгледати и да је ваздух мио.
Већ после пар удисаја та илузија ће нестати. 🙂
Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА
Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ
