Упознавши се са нашим решењем, односно решењима за Косово (и Метохију), људи у почетку западну у дилему и противречност.
Чини им се да је независност без отцепљења немогућа и да је само помињање независности Косова противуставно, односно да захатева комплетну промену Устава.
Противуставна је „класична“ независност, која у себи садржи или подразумева и отцепљење.
Управо са таквим Косовом противуставно преговара Вучић, (а пре њега  су Дачић и Тадић), са Косовом, чији је циљ  независност са подразумевајућим отцепљењем.
Преговарање са ентитетом са таквом преговарачком платформом (независност са отцепљењем) је противуставно са становишта постојећег Устава.
Са становишта тог Устава је немогуће преговарати са Косовом (чије је еуфемистичко име Приштина) и самим учествовањем у таквим преговорима врши се конклудентна правна радња која значи признавање постојања иначе правно непостојећег Косова.
&
По постојећем Уставу се поступа кад се о Косову, а не са Косовом преговара са земљом која признаје и Косово и Србију, на пример, са Америком.
По постојећем Уставу се поступа кад се преко Америке Косову нуди највиши степен широке аутономије, својеврсна независност са изузетком отцепљења, односно са једином обавезом Косова, а то је обавеза да остане у саставу Србије.
Све остале обавезе, које се помињу  Преамбули Устава, биле би и за Србију и за Косово на добровољној  бази. Ове ствари већ начелно стоје у Уставу Србје и није га потребно мењати, него допунити и прецизирати, неком врстом амандмана.
Оваквим поступком Косово постаје држава у држави, што је релативно нова, али и већ постојећа појава (пример независне Чеченије у саставу Русије, Ватикана у Италији, а наш модел државе у држави би могао да се примени и у случају Шпаније и Каталоније, Британије и Шкотске, Француске и Корзике, Украјине и Донбаса итд.)
&
Уколико модел државе у држави, који ће Косово спречавати само у томе да оде из састава Србије, не буде  прихваћен мораћемо да прогласимо окупацију Косова (Косова и Метохије) и затражимо примену Хашке и Женевске конвенције.
Оно што је сасвим суигурно против садашњег устава и против српских националних инетереса, то је оно што се спрема и покушава већ годинама, закључно са тзв. Шолц-Макроновим планом, да Србија добровољно призна независно отцепљено Косово.
ТО НЕ МОЖЕ. ОД ТОГА НЕМА НИШТА.
Положај Срба, њихове имовине и културних и верских институциjа, било да Косово буде држава у држави или окупирана територија, мора да буде у складу са принципима ОУН.
&
Иначе, Вучићевско-Куртијевска стелт (невидљива) коалиција могуће стоји и иза Бањске, која би требало да послужи признавању отцепљеног Косова.
Не би требало сумњати у способност и бескруппулозност свих актера (Куртија, Вучића, Запада). Намера да постигну крајњи циљ, признање отцепљеног Косова се спроводи још од премештања преговора из ОУН у ЕУ.
Једина одбрана од те „свеобухватне“ коалиције су наша решења за Косово, премештање преговора из ЕУ у Београд и Вашингтон и отварање преговора О, а не СА (непризнатим) Косовом. Описану стелт коалицију је тешко непосредно, односно могуће је само посредно доказати.

Драган Атанацковић Теодор

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ