Све у свему , ово је један локални свадбени обичај да се на капију постави корито и да се гости превозе , кад баце паре у корито.Е, ово ми возамо госте.Ако се запитамо како је један локални џулов са Кабловском школом догурао до патрона оперских певачица , прво што нам падне на памет је ојађени Ресавски рудник, сва она сиротиња која се спушта у јаме да бесни бесне и сити ждеру, и пуста Колубара која личи на ону тузланску козу из песме : Цела Тузла једну козу музла. Јављају се затим величине типа багрданског учитеља Радмилава Богомдановића , министра полиције покојног из чијег полицијског шињела израстају и Аркан и Палма и тигрићи и веприћи разних пасмина. Али није то Праћинском ујки дало толику моћ. Намерно кажем УЈКА , јер се у Поморављу домаћином сматра онај који својим, поштено зарађеним новцем, финансира свадбе, славе , преславе и остала весеља, плаћа музику, певачице и плаћа да поведе коло. Онај други, што га посаде у врх совре и дају му част да води весеље, да попне музику на дрво ако треба, или да је баци у базен да пева из базена, онај што ломи Саборник и преко леба погачу, у Поморављу је ујка , мамин брат кога зову да буде старојко.Зато се за господина Драгана Марковића Палму користи погрешна терминологија .Он није домаћин , он је ујка и самопроглашени старојко и велики распикућа . Паметан старојко зна кад ће, да не би оштетио домаћина , да оконча весеље и да разломи Саборник. Само распикућа тера теревенку док домаћин не падне од трошкова. Е, ми смо тај домаћин што је изабрао лудог Милојка за старојка.Али, старојко мора да има послушнике и чауше да би водио највећу свадбу икада . Управо та екипа , ти чили, вредни, брзи и способни, привлаче нашу пажњу.Јер Саборник или Саборњак се кити са више златних јабука, само се пази да број буде непаран, да нас не бије баксуз или малер, већ како ко зове ту појаву.Па да видимо како Јагодина упаде у оволики баксузлук, да тражимо послушнике који износе печење из хладњаче и носе га где не треба.Један од центара забаве и моћи нашега старојка је Јагодински спортски савез илити ЈАССА , на чијем челу седи јагодински Глига каратиста , погонски инжињер ФКСа , побегуља са отпремнином, велики другар Миодрага Маслара и Драгана Марковића Палме , а титуле и звања се не деле по струци и науци него по правилу : Ко умије њему двије. Тако је ЈАССА , уместо да буде спортски савез постала финансијер певаљки и играчица, свадби, избора за мисице и сисице и на крају баладе грађевинска оператива.Још пре три године дуговања за струју била су 58 милиона и од тад су направили једно 5-6 репрограма, али рачун за струју нису платили , ни за грејање, такође. На рачуне спортских клубова и данас стижу парице, али зашта се те парице користе, велика је тајна. Најбогатији рачун је рачун Карате клуба Јагодина, на чијем челу седи, ко би други него братело фратело Драган Глигоријевић. Он је након пребега из погона ФКСа са отпремнином достојанствено обезбеђивао поштанске просторије, вероватно од мишева и бубашваба јер ништа друго тамо није ушло и домого се бенефициране пензије.Намучио се човек, оседео колико се наседео.Али Карате клуба се не одриче .Велике паре ту стижу и то сви знају , па је старији Глига дао и објашњење да се са тог рачуна плаћају сиротановићи који годинама за ЈАССУ раде са повременим и привременим уговорима Омладинске задруге . Значи – не плаћају се хостесе , него јефтина и обесправљена радна снага која је дужна да Глиги буде захвална што им омогућава сиротињско парче леба и пуки опстанак.Добри људи браћа Глигоријевићи. Зато што су добри, они су локалну имитацију опозиције Миту Арсића наградили милиончетом и средили му просторијице да Мита води школицу каратеа кад обави своје одборничке дужности.И Мита је неки каратиста , а ко ће коме него свој своме. И тако се ређају услуге народу ове дивне браће. У ЈАССИ су пре 5-6 година била на платном списку удомљена оба синчића актуелног јагодинског градоначелника Ратка Стевановића .Није да су они ту нешто радили , нису се ни појављивали, да не сметају, само им је ишло пензијско, социјално , радни стаж и плата .То им се толико допало да један ради у ПИО фонду , а други у Тигру, стеко навике и неће да мења амбијент. Далеко од тога да су Раткови синови усамљени случајеви. Плаћа ЈАССА и пензионерку Снежану Маслар јер јој пензија не достиже трошковник, ту се плаћа пензионисани спортски функционер који је добро драо где је стиго, Миодраг Маслар, па његов бата Мишко , такође пензионер са надокнадом, па братанац, јер Миодраг Маслар је кум Владе Радовановића ког сви боље знају као Владу Кокаколу , а куме брате , паре нас прате, Бог је на небу, на земљи кум.Тако је уз помоћ ЈАССЕ , Маслара , Глиге и остале екипе Влада Кокакола добио тениске терене да на њима направи затворене базене за своју приватну школу Милош Црњански.Није >Влада нешто посебно школован, зато и отвара школе, да га жеља мине. Добио је Влада и део стадиона, да посече свако божје дрвце, да полије бетоном сваку травку и да сагради хотел Винкс, није му било доста што је МИћа у његовој Потковици држао питај Бога колико факултета , него је Влада осим сектора образовања морао да зађе и у туризам и угоститељтво.Тако у Јагодини сви што не заврше школу постају свестрани, ако знају с ким треба да се друже.Међутим, није само Влада свестран у Јагодини , свестран је и буга бунга директор болнице Милош Лукић. Он је у добром друштву сазнао да зграда иза општине припада Кошаркашком клубу, па је пребачена на одбојкашки, дакле – шума плева, час га видиш и више га нема, па је господин бунга бунга Лукић са Драганом Стругаревићем , бившим радником СУПа ( где би полиција у дунђере) на том месту направио 11 станова и 4 локала.Само их мало кољка пренос. Неко им цима узицу, изгледа да су прескочили нечији ушур. Та ЈАССА је много велико врзино коло , то је центар за бунга бунга, Маслар тамо води рачуна о финансијама, само му плајваз није добро заоштрен кад попуњава фактуре, па оправка косилице кошта 40000, а нова 15000 и тако он фактурише редом.Али није ту крај причице, то смо их само малко начели, за онолике славе и преславе треба много пара и преко Марице (фигуративно) пру се парице. Треба добро да се протресу и још неки клупчићи згодни за заплакињање .Рецимо на пример Ла Луна, Савез за рекреативни спорт који води 90- годишњи кркотљиви дилбер дика Реља Ненадић, нема нико млађи, па Шах клуб који води кљекави Слоба, све воштаница до воштанице, а хтели би да су перјанице.И о ће све тако да тера док се ми не опасуљимо , да простите и док се не сетимо да је последњи час да потрсимо те шљокопрде и шиљокуране и да целу ту калакурдију истерамо на улицу и све што су навукли и нагомилали по државним установама .Па то се више не зна где их сеју и одакле ничу. Нема школе, нема вртића, здравствене установе, музеја, архива, нема собе на државним јаслама где нису навашкали своје гњидице да нормалан народ више не може ништа ни да каже , ни да одлучи, ни да мисли, јер они су домаћини на све , све је њихова тапија и њихова прћија. Е; па нећете више. Маестро, музика, цак, цак. Енде.И заборавих да је мали Љуба погорелко. Глигин сестрић, директор Хале спортова , добио легалан бизнис. Постао је главни градитељ дечјих игралишта и то не у Јагодини, у Србији. Нико други него они који знају кад како и колико треба да се ћути. Ови што много причају неће ништа да добију. Њима шипак. Нису баш сви Јагодинци мишеви у трицама .Понеки се и не плашимо.Али, славче по славче оде нам кравче.Има бака још литературе , али ми бунгаши прете смрћу, одавно их начињем, па идем наоколо као маца око врућег млека.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ