Немамо више времена за неуважавање памети
Класична, представничка, партијско-парламентарна демократија без иједног механизма одбране од своје потенцијално велике мане, по којој не само да свако може да бира, него, само ако је пунолетан, без обзира на одсуство референци, знања и способности, има право и да буде изабран у органе власти је Србији уништила домаћу економију, а институције и законе ставила у пуну зависност од интереса и воље владајућих партија, односно овог или оног партијског вође.
У таквом систему највише страда памет, која је и једини начин спашавања од њега.
Отуд у Србији већ пар деценија траје „одлив мозгова“, који одговара (само) онима који владају без памети помоћу „бескрајне демагогије“.
То што из режима у режим добијамо демагоге на власти је логична последица описане мане класичног система и ниског нивоа образовања већине.
Као што је логична последица и уништење домаће привреде и одсуство владавине на основу функционалних институција, а не на основу воље и интереса партија и њихових вођа.
У нашим условима, као основни предуслов за обнову и развој домаће привреде, без чега нам нема ни опстанка, класични демократски систем, који још у многим земљама, а пре свега Запада, функционише, док је овде нефункционалан и деструктиван, мора доживети корекцију у правцу формирања функционалног система демократске меритократије, у којој, уз сагласност већине, на власти могу бити само поседници знања и способности који постижу добре резултате.
Та корекција политичког система, коју би требало извршити путем референдума, што је кључни доказ да се ради о остајању унутар демократског система, није ствар паметовања или наше жеље, него се ради о потреби у сврху самог опстанка државе и народа.
Другог начина нема.