Ово преговарање Београд-Приштина, које се напољу зове преговарање Србија-Косово, ће нас коштати кад се први пут две стране сагласе око било чега, биће као да су се две земље договориле, а то ће бити сигнал многима из ЕУ и света да признају Косово и тиме га „убаце“ у ОУН.
Русија ће добити нешто па ће и она ћутати, а Кина такође.
Зато кажемо не признавати Косово па таман да сви признају и одбацити ове „преварантске“ преговоре, него ступити у преговоре са земљом која ће заступати нелегалну Републику Косово, а то је, по свему судећи, Америка. Вратити ствари на почетак, на логичан почетак, без ових „спинова“….
&
Немамо ми против да преговарамо око свих питања везаних за Републику Косово али то преговарање ћемо обављати са оном земљом која има право да заступа Републику Косово, претпостављамо да ће то бити САД, а не са Републиком Косово, коју званично не признајемо нити ћемо моћи да признамо и која, што се нас тиче, званично не постоји.
И ту је почетак и крај приче на ту тему.
Садашњи преговори су НЕЛЕГАЛНИ.
&
Можемо ми са САД преговарати и о статусу Репубике Косово. Наш коначни став је да признајемо да Република Косово постоји, а да је ми због начина настанка званично не признајемо и зато ћемо сва питања која имамо са њом регулисати преко њеног заступника (САД), а територију на којој је настала та политичка творевина ћемо сматрати својом, без обзира што на њој немамо никакве ингеренције.
И дипломатске односе са Републиком Косово ћемо регулисати преко америчке амбасаде.
&
Ако Србија званично не признаје, а не признаје Републику Косово, логично је да са Републиком Косово не може водити легалне преговоре, односно потписивати важеће споразуме и да те преговоре може водити само уз присуство легалног заступника Републике Косово. Исто тако потписивање Споразума са Републиком Косовом је могуће само ако је међу потписницима Споразума и заступник Републике Косово. Ми мислимо да би тај заступник могле бити Сједињене Америчке Државе.
Овако постављене ствари имају и логику и легалност.
Тренутно се бије нелегална битка, чију правну неоснованост може доказати сваки не баш нарочито талентован правник.
&
Ако је Вучић и његова власт /Скуптшина и влада/ доследан у томе да неће званично признати Републику Косово као независну државу, зашто онда преговарају са том непризнатом републиком као са признатом и зашто не затраже заступника те републике са којим би легално преговарали, а заступник нека заступа инетресе државе коју је признао. Овако се само ствара забуна и спин, који „оставља могућност“ да ће Србија признати Републику Косово у некој будућности на основу некаквог „компромиса“, а каквог нико јасно не говори, нити је икоме јасно о каквом се компромису ради.
Једини компромис који је могућ јесте да ми признамо да Република Косово постоји, али да је не признамо као независну државу и да се не одричемо Косова и Метохије, односно територије на којој је настала полтичка творевина коју једни званично признају, а други не.
И, најбитније, да ми ту товревину нећемо званично признати таман да је и цео свет призна.
Овакав став нам налаже осећај националног достојанства, који није и неће бити на продају.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ