У разговорима са  представницима тзв. обичног народа, од којих су многи последњи пут гласали 2012., и покајали се, и који више неће на изборе овакве какви су, једина примедба коју смо чули, поводом наше опције и понуде, је била следећа: „Неће то дати политичари!“

Саму опцију, по којој би се морала извршити корекција Устава, како би се спречила могућност да на власт долазе неодговарајући и неспособни људи, као што је то досад био случај, наши саговорници из тзв. обичног народа не само да су разумели, (чак брже од неких у просеку образованијих од њих, који су оптерећени мејнстримом), него је сматрају и потребном и пожељном.

Једино се, као што смо већ рекли, плаше да  „то неће дати политичари“.

Наше објашњење, које су такође разумели и, рекло би се , и прихватили, било је отприлике овакво:

„Пазите људи, да сте рекли да то неће допустити, на пример, Америка, Русија, па чак и Европска унија, то би нас, бар мало, забринуло.

Што се политичара тиче, иако они забораве, (а видимо да сте и ви заборавили), да је у, макар и привидној демократији, крајња одлука код народа, то је просто тако.

Дешава се да народ понекад буде заведен, обманут, што сте ви већ 25 година, бар старији међу вама, али сваки пут је одлука била код њега, односно код вас, па ће тако бити и сада.
Тако гледано, потпуно је небитно да ли би они (политичари)  нешто да допусте или не би.
Њих се пита док се пита, док имају подршку макар и заведеног народа и док имају какву-такву подршку побројаних сила.

Кад ова друга подршка избледи, што сте видели у случају Милошевића, велике силе нађу начин да руше режим који им не одговара.
Једне у томе и директно учествују, а друге се бар не буне.

У чему је Америка видела и нашла начин за обарање Милошевићевог режима?
У његовим слабостима, а пре свега у оној која се тицала све лошијег живота народа у том режиму.

Како ви живите, односно преживљавате у овом најновијем или последњем режиму, није потребно да вам причамо.

Да је сада, неким случајем, некој великој сили баш стало да руши овај режим, слабости које он има су чак веће од слабости оног Милошевићевог. И максимално би их искористила да са њим заврши.

Али, рећи ћете ви, овај режим још увек има подршку великих, а нарочито оних са запада.

Тако је, има, а знате ли зашто има, иако се и многима на западу, а и многима на истоку баш и не свиђа?

Има је зато што је кооперативан, што не удара у њихове овдашње интересе, што „не таласа“ око државе која је настала на нашој територији и добила назив Република Косово,  и коју не признајемо, нити ћемо признати, што још не виде гаранцију да ће падом овог режима настати неки који им не би угрожавао интересе.

Због тог неугрожавања интереса, а пре свега везаних за енергетику, ћути, мада понекад и каже коју „противну“, и Русија.

Веровали или не, ни силе, па чак и оне за које сте сигурни да нас не воле, али и оне за које мислите да нас воле, нису баш сасвим равнодушне према све већем незадовољству народа у Србији.

И радије би овде видели на власти неки режим који не би угрожавао њихове овдашње интересе, али који би, истовремено, и створио ситуацију у којој се не би акумулирало огромно незадовољство и могући исти такав бес народа.

Плаше се да све то не резултира настанком неког режима који био неповољан и за њихове интересе и за њихову политику.

Тако гледано, наша опција ће имати бар прећутну сагласност великих, па чак и у случају да режим који ће настати на њој буде нешто мање кооперативан од овог садашњег, који, због своје неспособности да донесе икакав бољитак народу, све више постаје „темпирана бомба“.

Када ви, као народ, иступите са јасном жељом да се овај режим мења и замени неким за који се већ сада може да зна да ће бити народу, његовом опстанку, кориснији, десиће се чудо, мада ће само личити на чудо.
Видећете како ти, за које сада мислите да „неће дати“, постају прошлост, каo што су већ постали они које зову „жутима“,  а да ће се силе, које их сада подржавају, понашати као да то никад нису чиниле. Тако то иде и никако другачије.“

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ