Не вреди журити
Откако је основана Асоцијација Реструктура, прилазили су јој многи, али са уобичајеном нестрпљивошћу и, мора се рећи, са приличном дозом сујете, односно виђења себе као „спасиоца“ Србије.
Али, то је , благо речено, погрешно.
Улога већине оних који подржавају Реструктуру и кориговање система у демократску меритократију, је да буду , да тако кажемо, гласачка машинерија, која гласа не за себе, него у сопствену корист, гласајући да на власти буду доказани експерти, који су једини кадри да народу створе услове за пристојан живот, евентуално чланови „извршне власти“, а сама власт не. То ће бити поседници врхунског знања, којима Реструктура отвара пут до власти.
Наравно, и народ има власт тиме што се остварује његов основни циљ: пристојан живот. И то је суштина народне власти и њен врхунац.
&
Идеја Реструктуре, односно социолога Драгана Атанацковића, је нова, још такорећи непримењена, осим што се меритократија примењује у Кини, и доноси јој невероватне успехе, и у још неким земљама.
Али нигде тај систем није устоличен демократски, уз сагласниост већине. То ће се први пут одиграти овде, ако се уопште одигра.
&
И зато не ваља журити, нити прецењивати своју улогу у настанку система демократске меритократије.
Та врста прецењивања себе својствена је садашњим политчарима, који олако постају министри свега и свачега, без обзира на референце, односно стручност коју имају.
&
Времена „изњедрених синова“, „генијалаца“, милошевића, ђинђића, тадића, вучића итд. су прошла и осим невоља и недаћа нису донела ништа.