Из разних разлога, а сваки је могуће дефинисати, Хрвати, односно њихове политичке елите, нису хтели Југославију.
Осим на самом почетку, кад су Трумбић и комп. потрчали у Београд да је, са краљем Александром, склепају, како  савезници не би предали добар део јадранске обале Италији.

Ко је хтео Југославију, види се и дан данас. Хтели су је Срби, односно њихове политичке елите. И још не могу да прежале њено упокојење.

Ни европска, као ни неевропска Хрватска неће ћирилицу.

Искрено, ко прошета Београдом, Новим Садом (итд.) и погледа излоге разних радњи и радњица, и то не само у центру, погледа медије, штампане и електронске, не може а да не закључи да ни (још неевропска) Србија неће ћирилицу.

Оно прво, понашање Хрватске, спада у нецивилизовано понашање, чак и са становишта ЕУ, која, додуше, каже да нема  ништа са тим понашањем, које и сама сматра нецивилизованим и које се догађа унутар једне од њених чланица.

Али, у шта спада ово друго – понашање Срба усред Србије према ћирилици?
(Било би занимљиво послати неку ноту ЕУ и затражити да утиче на Владу и Србе да се понашају у складу са својом цивилизицијском тековином, са чињеницом да је њихово званично писмо фонетска ћирилица (један глас-један знак), што, узгред, поштују и Гугл и Фејсбук, нпр. Па ако би ЕУ одговорила да ту она стварно не може ништа, било би и логично. 🙂 )

Будаласте, крвожедне усташе јесу нанеле много зла, и оног геноцидног, Србима у Другом рату. Било је усташких дивљања и у овом последњем. У њему је, додуше, исто било свих врста дивљања, укључујући и оно које се самопроглашавало „четничким“…

Али, одговорност усташа је више извршнo-последичне, него узрочне природе.
Узрочна одговорност је код српских политичких елита, које су хтеле заједничку државу са онима са којима су се у Првом рату „гледали преко нишана“ и, у ту сврху, потопили и сувереност Србије, коју је, после свих перипетија, па и почињених неподопшитна, стекао кнез Милош.

И, за шта сад да кривимо Хрвате?
За растурање Југославије?
Па, они је нису ни хтели.
За однос према ћирилици?
Па ни Срби је неће.

Глупо је и да Хрвати криве Србе за то што су после Првог рата потрчали у Београд да склепавају државу коју нису хтели и која им је била само привремено потребна.

Логично је да су за то огромно лицемерје  платили цену.

Као што смо, за своје лицемерје, халавост и непромишљеност платили и плаћамо је и ми.

Не верујем у „регионално помирење“, у југоносталгични „дан помирења“ и сл.
Још мање у острашћено непријатељство и некакве јалове, а крваве, ратове.
Верујем да је могућа бар минимална коректност у односима, али тек када се свако окрене себи и себе добро изгњави за све за шта оптужује (и) друге.
То ће бити могуће када се промени структура водећих елита.
Пре не.

Драган Атанацковић Теодор

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ