Нове прилике траже нова решења.

Највише што можемо јесте да признамо Косово као довољно независну државу у држави :
1) ако остане у границама Србије,
2) ако се оствари косуверенитет Срба на Косову  по питању безбедности, здравства, правосуђа, имања, просвете, српских верских институција.
Све остало ћемо на основу Споразума препустити  Косову као сувереној земљи (држави у држави) и успоставићемо и односе са Косовом као са сувереном земљом (државом у држави).
То решење (држава у држави), које означава релативну независност, је нова појава и личи на случај Тајвана и Кине. Решење је, иначе, применљиво и на све сличне случајеве (као, на пример, Шпанија и Каталонија, В. Британија – Шкотска, Украјина-Донбас). Описана решења бисмо постигли у легалним преговорима са САД као заступником Косова, не зато што смо наклоњени САД него зато што САД имају највише утицаја на Косово. Гаранти постигнутог  Споразума би биле  чланице СБ ОУН. Досадашњи преговори, под лажним именом преговори Београд-Приштина, су били нелегални  понајвише зато што српски преговарачи нису имали овлашћење да преговарају са Косовом.
(По демократским процедурама Косово није признато, нити су досаашњи преговори важећи, јер су преговоре водила од народа, односно од Народне Скупштине Србије неовлашћена лица.)
Поводом Косова извршена је од стране бивше и садашње власти колективна превара српског наорда.
Суштина те преваре је тврдња да извршне власти, које су већ признале Косово и преговарају са њим, то неће учинити никад.
У случају неуспеха преговора са САД званично бисмо прогласили окупацију Косова  коју су извеле чланице НАТО на челу са САД и тражили да се у окупацији поступа у складу са Хашком и Женевском конвенцијом.
О том ставу ћемо обавестити и ОУН. Званично проглашење окупације не значи обавезно  започињање ратних сукоба, нити укида потребу за нормализацијом односа  између Србије и окупираног Косова. Нити представља замрзнут конфликт.
Само што би у том случају процес нормализације морао да се одвија под покровитељством ОУН, јер окупација представља један од светских проблема, чије решавање је у надлежности ОУН.
Укратко: о свему што се тиче Косова има сврхе разговарати не са ЕУ, него са Америком и са ОУН.
Могућа коначна решења за Косово су 1) проглашење независности Косова унутар Републике Србије (држава у држави) или 2) званично проглашење окупације Косова од стране чланица НАТО, односно САД.
Које ће од та два решења бити коначно зависи искључиво од САД, које ће саме изабрати да ли да буду заступник или окупатор Косова.

&
Иначе: за мир и стабилност на Косову задужен је КФОР (НАТО), а не косовске полицијске снаге.
КОСОВО ЈЕ ЗАПРАВО ОКУПИРАНО.
То само још није признао ни окупатор, ни окупирани, укључујући и Србију, чији је део окупиран.

Драган Атанацковић Теодор

Посетите антропопсихолошку радионицу AKCIJENT
www.akcijent.com

Демократска меритократија је владавина врхунских стручњака уз сагласност већине народа, поредак трећег миленијума.
Демократска меритократија је решење за многе политичке и економске невоље Србије.

Књига има 139 страна, цена 300 рсд + поштарина

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ