Народ има право да греши немилице
И по Уставу и по стању ствари, народ има право да греши немилице.
Да бира од горег горе.
Да ради у корист своје штете, убеђен да не ради.
У последњих 25 година, народ то своје право или могућност обилато користи.
Тек прошле године, на ванредним изборима, половина њих је „ограничила“ то своје право и бојкотовала све познате партије, организације.
Додуше, народ је опет погрешио што је уопште излазио на изборе и остављао, за злоупотребу згодне, „беле листиће“.
Да ни то није урадио, излазност на изборе би била нешто већа од трећине укупног броја бирача.
Па би и одговорност за, још једну, лошу власт пала на трећину.
Но, пошто народ заиста има право да немилице греши, онда је јалов посао оптуживати га због грешака. А поготово кад то чине припадници странке која се залаже за демократију овакву каква је (ДС) и која омогућава испуњење тог наопаког права или када то чине патриоти, који су, бар начелно, увек на страни народа, па, дакле и тог који има право да немилице греши.
Ми се на народне одлуке не жалимо, не зато што су добре, него зато што је то излишно.
Немамо против да народ настави да користи своје право на грешке.
Иако немамо против да помогнемо, ипак немамо уши за оне који се жале на резултате своје изборне воље.
Нисмо ни ми, који смо само пристали на те резултате, њима задовољни, али не арчимо време на протесте који троше енергију и махом, поготово у оваквом систему, не доносе ништа боље.
Ми позивамо народ да се сагласи са корекцијом политичког система, после које неће моћи да прави грешке какве је досад правио.
После корекције система изабраће мање или више добру и успешну власт, али никад више лошу, демагошку и сл.
Корекција политичког система се може одиграти само као својеврсни друштвени консензус, дакле уз сагласност већине, чиме задржавамо основно демократско право: да народ бира не само ову или ону власт, него и систем у којем ће живети.