Постало је уобичајено, а онда се то, неосновано, сматра и нормалним, да политичари и њихове партије не раде ништа или врло мало да задовоље основне потребе народа за опстанком, а да свеједно учествују, па и побеђују, на изборима.
То је могуће само ако се народу добро заврти (спинује) ионако не баш превелика количина памети, па да му постане „нормално“ оно што је ненормално.
Да ли ће и када народ препознати ту наопаку улогу ничим обузданих и никоме одговорних партија?
Ускоро или када не три особе (то се већ догодило), него бар трећина народа помре од глади?

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ