Напредовање се не мери вековима, него поступцима
Пре сто педесет година, док је Србија била сиромашна држава у настајању, док се није знало за хумана друштва и левичарске идеје, инклузију и друге племенитости цивилизације двадесет првог века, оваква пауперизација становништва није била могућа. Кнез Милош је још 1836. издао Указ „…да у варошима на кућу у којој ко с фамилијом живи, а у селима на кућу, баштину, два вола и краву нико се задужити не може нити ће се интабулација на речена добра учињена и пред каквим судом за правилну признати, да би таквим начином безпомоћне жене и дјецу, по упропасћењу свега имјенија кров барем над главом имала…“
У данашњој Србији, такорећи два века после Књаза Милоша, у доба владавине партије која се зове напредном, у тоj истој Србији је, због дугова, могуће узети и кров над главом и задужене избацити на улицу, што се уз помоћ утеривача дугова и ради.
Ако гледамо са тачке опције безграничног профитa, ово пустошење које се сада одвија по Србији је напредније и више у складу са циљевима те опције, која мање-више влада данашњим светом и претвара га у болесно и опустошено место.
Само, ко, иоле нормалан, тако нешто може назвати напредним?
Међутим, владавину те опције, односно глобалног капитала може угрозити само нека велика земља, односно нација која тачно препозна против чега се бори и има принцип који је јачи.