Могућ расплет
Свет се данас налази у ситуацији у каквој је био пре комунистичких револуција и пре победе социјалдемократских опција, које су се стварно избориле за бољи статус радника и других припадника небогатих класа.
Каква је то ситуација? Једноставно речено: богати се све више богате, а сиромашни све више осиромашују. Сада готово да нема партије која се заиста брине за статус сиромашнијих слојева. Синдикати губе моћ.
Укратко, све личи као да ће наступити неке нове комунистичке револуције или да ће победу на изборима однети неке нове левичарске партије.
Од тога, међутим, нема ништа.
Комунизам се у свом практичном облику осрамотио: и економски (сиромаштвом) и политички (дикатурама), а нове левичарске партије се показују као маркетиншки трикови, као што је био случај са Сиризом у Грчкој.
Стварни владаоци света (поседници крупног материјалног капитала) се више не плаше ни комунизма, као што су се плашили за време Хитлера, кога су подржали као свог чувара и смртног непријатеља комунизма, а не плаше се ни левичарских, односно социјалдемократских партија.
&
Данас су и досад владајуће (богате) класе јаче него икад.
Против евентуалне побуне сиромашних могу користити незапамћено јаку армију плаћеника,а у политичком смислу и десничарске партије.
Сиромашнима нема спаса.
Можда евентуално спас долази из правца поседника духовног, нематеријалног капитала, експерата, али и то само уколико се они определе да узму власт од поседника материјалног капитала.
Засад од тога нема ништа, јер су поседници материјалног капитала успели да купе и експерте, који служе несвојим циљевима, односно циљевима богатих класа, иако би могли да преузму и богатство и политичку моћ од њих.
&
Шта ће се дакле дешавати?
Останак и јачање власти оних који владају бар три века и којима су владавину угрожавали или преузимали на кратко комунистички политички разбојници или ступање на сцену нове владајуће класе поседника нематеријалног капитала, са којима би народу било бар нешто лакше.
Шта ће се од тога десити зависи пре свега од поседника нематеријалног капитала и њихове жеље да владају, а не само да буду скупо плаћени најмници. Таква жеља се засад не уочава.