И данас се одржава подсећање на усташке злочине над Србима у Јасеновцу у спомен подручју Стара Градина.

Ти злочини су готово невиђени у историји света.
Јасеновац је био једини логор који је као заточенике имао и децу, од оних у пеленама до оних од 10 и више година.
И који је те заточенике , децу, убијао на најсуровије начине.

Нељудскост и садизам усташа су несумњиви.
Иако је НДХ- Незвисна Држава Хрватска (створена 1941. године) имала подршку и већине тадашњих Хрвата, ипак је погрешно изједначавати Хрвате и усташе. Погрешно и некоректно.
Међутим, чињеница да је већина подржавала ту , нарочито према Србима, Јеврејима и Ромима, монструозну државу и чињеница да и данас усташтво некажњено диже главу упућује на опрез у односу према том народу и његовој данашњој држави.
Од мржње користи нема, па  се мржња и не препоручује.
Близу смо једни до других и морамо наћи најпогоднију меру опрезне и мудре толеранције, како не бисмо западали у нове конфликте.
А поготово што се искрено залажемо за уравнотежен и мирољубив  однос са земљама и ентитетима у региону.
Уравнотеженост и мирољубивост не значи заборављање усташких и других злочина, нити позивање на неко ново „братство и јединство“.
Уравнотеженост и мирољубивост је наше начелно опредељење.
То је предуслов мирног уз-живота.
Ми сукобе не желимо, а на нападе бисмо, наравно, одговорили.
Осим кад би тај напад предводиле најмоћније државе света, као у случају НАТО-агресије.
На  такав напад се не одговара оружјем.
Такав напад захтева заштиту такође моћних држава и преговоре.
У такав сукоб улазе само они без смисла за реалност.
Као што рече један српски официр, у чију родољубивост се нема разлога сумњати: „За сваку агресију постоји стратегија одбране, за ову (НАТО) стратегија је била да се не догоди.“

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ