Медиопатологија
Медиопатологија је још неоснована научна дисциплина која би могла да се методом анализе садржаја бави (без)бројним патолошким појавама везаним за медије.
Медиопатолошки резултати би се свакако разликовали од земље до земље, па би у појединим земљама, у које спада и Србија, била уочена dark zone (тамна зона), зона нетачних и манипулативних информација, у другим gray zone (сива зона), зона мешавине нетачних и тачних информација, а мишљења сам или моја хипотеза гласи да се ни у једној земљи не би уочила light zone (светла зона), зона тачних информација.
И то баш у мејнстрим медијима, од штампаних до електронских.
Све претходне оцене важе и за интернет медијски простор, који има највише шансе да се на њему појављују информације, а не манипулације скривене у информације или иза њих.
У Србији је, као што је већ речено, медијски простор заправо медиопатолошки простор крцат нетачним информацијама, спиновима, прећуткивањима итд.
Упрошћено речено, ко хоће да се збиља информише, мора то чинити мимо медија.
А кад већ дохвати да чита новине, на пример, требало би да се руководи не питањем: Шта кажу, него шта лажу, не нормалном радозналошћу, него медиопатологијом.
Навешћу само један од безброј примера.
У данашњој штампи, на примеру четири медија: („Курир“, „Ало“, „Блиц“ и „Вечерње новости“) једна те иста информација о реакцији ММФ на потезе владе представљена је на четири начина.
„Курир“ о томе, иако је информација важна, није писао ништа.
„АЛО“ који себе, вероватно основано сматра најпродаванијим новинама, пренео је вест да је ММФ, такорећи презадовољан и да има шансе да се, као што је поручио А.В у октобру повећају плате и пензије.
„Блиц“ је изнео информацију да је MМФ задовољан трећином, а незадовољан са две трећине потеза владе.
А“Вечерње новости“ да је ММФ махом задовољан, а да очекује да влада реши проблеме 500 предузећа за приватизацију и реструктурирање.
Читајући све ово долази се до закључка да се заправо и не зна права реакција ММФ или је бар чудна, будући да је било за очекивати да ће бити оштра.
Драган Атанацковић Теодор, социолог и оснивач антропопсихологије