Мало је бити против владајућег режима
Шта ћете ми ставити насупрот?
Књиге откровења
Искрено говорећи, ниједан, досад постојећи режим, није био и то без великих мана.
Зато је сваки имао противнике.
Па је понеки и завршавао у историји или на њеном ђубришту.
Али ретко који режим да је имао „достојног заменика“.
Осим можда феудални, којег је заменио капитализам, а он се кроз векове прилагођавао да би опстао, па је чак надживео и своју тобожњу алтернативу: комунизам.
Наравно, капитализам и даље не ваља, има крупне, а у неким доменима и све крупније мане (поготово у сфери исхране и медицине, гдe је ударио у саму основу постојања), али и даље нема достојну замену.
Комунизам то сигурно није.
Кад све ово преведемо на домаће прилике, видимо да су досадашњи и садашњи режим имали приличан број непријатеља.
Али да се са падом нпр. милошевићског режима, ништа није променило на боље, што наравно не значи да је требало остати при том обореном режиму.
Пре пар година срушен је и „демократски“ режим, који је оборио режим Милошевића.
И опет ништа суштински није промењено на боље.
Смењују се носиоци власти, али сама власт остаје иста: неспособна, лажљива, ништа-не-решавајућа.
Зато је мало бити против владајућег режима, ако заиста немаш или немате алтернативу, која ће стабилно функционисати после пада овог или оног актуелног режима.
Све ће се опет завршти као још једна превара и ништа-чињење.
Уз сву пропратну „буку и бес“.