ЛИТИЈУМСКА БРУКА
У Србији се одигравала и још увек се одиграва литијумска брука, појава у којој се не уважавају струка и здрав разум у име профита приватне компаније и провизије коју један број политичара добија од те компаније.
Да брука буде већа приватна компанија Рио Тинто планира рударење литијума и бора усред једног од најплоднијих пољопривредних крајева Рађевине и најбогатијих водом која ће рударењем бити трајно загађена.
Брука је утолико већа што се на тему тог рударења пре три године десила деабта у Српској академији наука и уметности. Закључак до којег је дошла струка био је да би то рударење, Пројекат Јадар требало прекинути, што се и догодило ускоро и то не толико због протеста грађана, ни због закључака Академије наука, што је посебна брука, колико због сугестија Бернске конвенције чији је потписник и Србија , Бернска конвенција је закључила да је Пројекат Јадар еколошки преопасан и погубан и дала налог Србији да га обустави. Али ту није био крај бруке.
&
После победе на изборима, на којима наравно нису кандидовали намеру да обнове Порјекат Јадар, група политиачара, која прима провизију од Рио Тинта, на челу са Александром Вучићем, промотером Рио Тинта креће да обнавља поменути Пројекат. И ускоро потписује Меморандум са Шолцом, односно намеру да вади литијум и испоручује га немачкој аутомобилској индустрији за прављење електричних аутомобила.
Отада траје поромоција Пројекта од стране „државе“ Србије, која је невероватне лажи испричала о том Порјекту, од примене највиших еколошких стандарда до огромне своте новца које ће Србија зарадити на литијуму, што је екстра лаж, јер зарарадиће евентуално бедну рудну ренту. Политичари који добијају провизију зарадиће и већ су зарадили много више.
Упоредо са бесоучном „државном“ промоцијом укинутог па (гле бруке!) враћеног Пројекта трају по многим градовима Србије протести становника , грађана против Пројекта, Рио Тинта и уопште страног рударења.
Те протесте влада назива „хистеричним“ твредћи да им је прави циљ рушење Вучића, нажалост у том ставу засад има и подршку Русије, односно Марије Захарове, која се хвалећи убицу Србије Вучића, тиме, као у доба бомбардовања Србије, сврстала уз Европску унију, односно уз унеприајтеље Србије и српског народа. Неки тврде да су ти ставови Захарове од пре, али Русија их засад не демантује.
Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог