Већ двадесет и више година у Србији се око (не)признавања Косова одвија једна неверендинг и лажна драма.
Као да се не зна расплет те драме, као да се преговори воде са неизвеснм исходом.
А исход се зна од почетка.
Због тог исхода су и премешени преговори из ОУН у ЕУ.
&
Албанци (Шћипетари) имају јасан и неодступан циљ и истакли су га на самом почетку, тај циљ је независно Косово ван састава Србије.
Тај њихов циљ подржава и Америка и добар део Запада.
А шта је циљ Србије?
Да ли је исто тако неодступан и јасан или се ради о гомили циљева за које не постоји општа сагласност?

Вучић, као пре њега Дачић и Тадић, „води“ дијалог са Косовом, земљом коју не признаје.
То је апсурд, који се у праву зове конклудентна радња, која значи да самим учешћем у тим дијалозима заправо признајете земљу за коју тврдите да је не признајете.
За „обичан свет“ је то збуњујуће, обичан свет верује Вучићу кад каже да не признаје и неће признати Косово.
Али Запад гони Вучића ка јасном усменом (а доћи ће и писмено) признању да је признао Косово.
Драма са тобоже неизвесним циљем се наставља.
Остане ли овако Вучић ће преко неког признати независно отцепљено Косово.
&
Наш став је јаснији и потпуно неодступан.
Прво: са непризнатим Косовом нећемо директно, него преко Америке, као заступника Косова водити дијалог и понудити Косову  независност без отцепљења, да буде држава у држави.
Ако тај предлог одбију  Америка и Косово које она заступа, тада ћемо прогласити окупацију и чекати њен крај са Косовом унутар себе, односно Србије.
Таквим јасним ставовима и циљевима бисмо окончали ову лажну драму око (не)признавања Косова.

Драган Атанацковић Теодор

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ