Лако је ММФ-у било са ДС, шта ће са СНС?
У Србији се већ четврт века на власти смењују кобајаги народске и ненародске партије.
Ове друге, чији највећи представник је ДС од старта нису могле саме да владају, него у коалицији са кобајаги народским партијама.
Ко су представници кобајаги народских партија?
СПС, СРС, бар док није разбијен одвајањем највећег дела чланова у СНС, „покојни“ ДСС , СНС и пар „комби комбинација“, странчица које су у последње време пришљамчене СНС-у.
Последње изборе је, уз одсуство скоро половине бирача са биралишта, „апсолутно“ добила кобајаги народска СНС.
Минуле, ненародске власти са нешто кобајаги народског СПС нису успеле да „косовски чвор“ бар започну да „одвезују“ (наравно, по укусу Запада).
Што није успело ненародским, успело је кобајаги народским СНС-властима.
„Решавање“ косовског питања је тим властима, на Западу, донело приличан политички капитал, односно кредит.
И, плус, нада да ће Вучић испунити обећање па извршити „болне реформе“.
То би за Запад било два добитка. И то „за мале паре“, што је врло омиљен начин улагања (нео)либералних улагача. 🙂
Међутим, у последње време се појављују назнаке, да овог другог добитка баш и неће бити.
Упркос строгим договорима са ММФ, Вучић је почео да прича о могућем „повећању плата и пензија од септембра“, иако и он и Фискални савет и, наравно, ММФ знају да је то из реалних извора немогуће и да је сама прича „флагрантно кршење“ договора са ММФ-ом.
Да ли ће му ММФ, као што је својевремено ДС-у, отказати поверење и подршку које му је дао?
Можда.
Мај је близу, видеће се.
Ми се баш и не бисмо кладили у „отказивање поверења и подршке“.
Превелик је улог, а замене за Вучића још увек нема, бар не довољно видљиве и народу, али и Западу, па и Истоку, прихватљиве.