Нема сумње да би народ требало да партиципира у ономе што се назива политичка власт, бар у оном делу који се тиче његових најосновнијих интереса, опстанка и пристојног живота.
Припадници народа, који поседују одговарајуће знање и способност, би требало да врше власт.
И тиме је , у најкраћем, описан систем који је добио име демократска меритократија.

У таквом систему нема простора ни за mismanagement (лоше управљање), ни за угрожавање пристојног живота, па и самог опстанка популације, односно држављана државе са таквим системом.
Не ради се, дакле, ни о каквом идеалном систему, социјалне разлике постоје, али су оне засноване на реалним основама, а друштво на социјалној равнотежи.
Ако се такав систем са ичим коси, то је са, ионако нетачном представом, да „сви могу све“, која је више плод уобичајене воље, неголи реалних параметара.

Куда са истрошеним системом?

Пре или касније, систем демократске меритократије, под тим или неким другим именом, ће бити успостављен. А почеће од земље која за њим буде имала највише потребе.
Што шта говори да је та земља Србија.

У Србији су сви познати системи, опције и идеологије доживеле крах.
А пред крахом је и последњи, који се формално назива парламентарном демократијом, а заправо се ради о партократији, која је у видљивијој или мање видљивој спрези са приватизацијском плутократијом.
Са овом последњом, плутократијом, се ствари и дају средити, постоји и план за то, док ону прву, партократију, једноставно ваља укинути.

Тај систем је до те мере истрошен, да је тешко и замислити шта ће бити када актуелни режим престане да постоји. Ко и шта ће га „наследити“?

Са тако истрошеним системом се не може никуда, а поготово када се томе дода и уништена домаћа економија.
Политичка елита истрошеног система је, са једне стране, толико лоша и нефункционална, а, са друге, конфузна, да се унутар ње не може наћи ништа реално и продуктивно.
Незамисливо је да се унутар ње појави и доживи успех политичар типа Мухике, уругвајског председника, а камоли неко јачи, са реформаторским потенцијалом једног Петра Великог, или бар са довитљивошћу једног Милоша Обреновића.

Лек за истрошени систем је дисконтинуитет од њега, корекција политичког и економског система до револуционарног степена, у смислу убрзавања процеса промена.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ