Крв пре вере или о секуларној држави Србији
Данас 21. 11. 2020. године је Селаковић, нови министар спољних послова, гостујући на ТВ Пинк поводом смрти патријарха Иринеја, званично потврдио да бити Србин значи бити припадник СПЦ, и да је то исправан став, а да је, по њему, досад важио принцип да је Србин и који је мухамеданске и католичке вере, што, по њему, није тачно.
ШТА ЈЕ ОВО НЕГО БЕЗОБРАЗЛУК САДАШЊЕ И ДРЖАВЕ?
ТАКАВ БЕЗОБРАЗЛУК ЈЕ ДОСАД ИСПОЉАВАЛА САМО ХРВАТСКА ДРЖАВА, А НАРОЧИТО НАЦИСТИЧКО-УСТАШКА НДХ, И КАТОЛИЧКА ЦРКВА У ХРВАТСКОЈ, КОЈА ЈЕ СРБЕ ПРЕТВАРАЛА У ХРВАТЕ, КАД СУ КАТОЛИЧКЕ ВЕРЕ.
&
Замислите да неко изјави да су Немци само они који су протестантске исповести, чиме би из „немачког корпуса“ избацио милионе Немаца католика.
Да је неки црквени „достојник“ изјавио оно што је изјавио Селаковић, то би се бар дало разумети као интерес Цркве, али изјављивати то у име државе значи признати субординацију државе у односу на цркву, значи поништити секуларност српске државе.
КРВ ПРЕ ВЕРЕ!
Ту лекцију српске власти нису научиле ни за 200 година.
&
Српска држава је дужна да буде секуларна већ и зато што Срба има различитих вероисповести, а има их и који су атеисти.
Држава се не може као црква одрицати ни својих држављана, па ма које да су нације, а камоли припадника свог народа кад су они друге вероисповести или не припадају ниједној.
Актуелна српска држава својим ставом растерује Србе који нису припадници СПЦ.
&
Неко може бити лош православац, а добар Србин и обрнуто: добар православац, а лош Србин.
Оцену православности даје Црква, а оцену добросрпства Држава.
Добар Србин је Србин који не пориче српство никоме ко је рођен као Србин без обзира које је вероисповести.
Српска држава се заузима за сваког свог држављанина и за сваког Србина ма које вероисповести био.
Српска православна црква се заузима за своје вернике и то је у реду, Њено није да решава питање ко је, а ко није Србин.
&
Српска држава и Српска православна црква, пре свега, а онда и друге верске заједнице, исламска и католичка, могу постојати и деловати паралелно остварујући исти циљ: добробит за народ, односно за Србе и остале држављане Србије.
У том обострано корисном паралелизму држава Србија ће остати секуларна и служиће добробити целог народа, свим држављанима без обзира које су националности, а цркве (верске заједнице), дакле и Српска православна црква остаће доследне у својој служби Богу, свом виђењу службе Богу, и верујућем народу.