Разлика између косовског и Гордијевог  чвора је у томе што је Гордијев , и то силом, „одрешио“ Александар Велики, а за косовски не постоји сила која би га „одрешила“.
Не рачунајући „локалне силе“ (разне патриотске снаге), које су то, силе, више по жељи него по стварности.

Полазећи од свега тога, наша одлука је да косовски чвор остављамо неодрешеним, јер га таквим чине и силе, како оне које су за признавање Косова као самосталне државе, тако и оне које нису за то.
Све што ми можемо јесте да тај ентитет, због начина како је настао, не признајемо као самосталну државу. То је једина преостала реална опција.
Ко може више од тога, али стварно може, а не само да умишља и срља у ратове са силама, нека понуди решење и спроведе га. Добиће и нашу подршку.
Сва досадашња „решења“ су била или потпуно нереална или закукуљена и нејасна, укључујући и ово које се одвија преко тзв. Бриселског споразума, о коме је јавност врло бледо упозната.
Наше решење каже: ентитет Косово, због начина како је настао, нећемо признати као самосталну државу, код међународних фактора ћемо инсистирати на добром положају наших сународника унутар тог ентитета, а пристајаћемо на све, осим званичног признања, што нам се испостави или наметне од стране великих, а поготово ако „други велики“ на то немају јасан и практичан противстав. Начелне подршке, каквих је и досад било, се не рачунају.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ