Под Косовом и Метохијом се подразумева област која је последњи пут, пре онога што се догађало за време НАТО напада и пре једнострано проглашене независности, носила име „аутономна покрајина“.

Та територија је била и остала наша.

Под Косовом се подразумева ентитет који је на тој нашој територији, без икаквог договора и разговора  са нама, настао.

Тај ентитет није наш.

Да је настао на некој другој, а не нашој, територији или да је настао на основу договора са нама, вероватно не би постојао ниједан разлог да га ми не сматрамо независном државом.
А поготово ако би нам то донело благонаклоност једне од суперсила, САД.
Многе европске и неевропске земље су тако и поступиле, држећи се максиме: Драга нам је истина, али наклоност САД нам је дража.

Али, обзиром на начин настајања, ми не можемо да га признамо као независну државу док се повољно не реши то почетно питање, односно питање територије.
И минимално што очекујемо од САД, јесте да за то има  разумевања.

Ми ту територију нисмо изгубили у рату /ако јесмо, нека се јави победник у том рату, па нека је узме, с тим што би то узимање требало да буде одобрено и од ОУН, односно Савета безбедности/. НАТО је војна алијанса, која је без одобрења Савета безбедности, а у име Уједињених нација, званично водила рат са Милошевићевим режимом.
Тај рат је окончан Резолуцијом 1244, које се баш и не придржава скоро нико, али је она документ, који данас-сутра у промењеним међународним приликама може итекако да важи.

Ми ту територију, Косово и Метохију, нисмо ни продали /ако јесмо, нека се покаже купопродајни уговор, да видимо ко се усудио да је прода, а да претходно није сазвао референдум о том врло важном питању/.

И на крају, ми ту територију нисмо ни уступили на основу неког договора, јер договора и договарања није ни било.

Ту нашу територију користи ентитет Република Косово, уз подршку светских сила, пре свега САД, и уз прећутну подршку Руске федерације, која није повукла ниједан потез у Савету безбедности, да то спречи, осим што за сада, као и ми, не признаје тај ентитет као независну државу.
Ми не сумњамо да Запад, САД, за такав став има интерес, као што не сумњамо ни да Русија за свој став има интерес.
Голим оком је видљиво да је руски став за нас нешто повољнији, бар у смислу непризнавања ентитета Косово као независне државе, али стварно повољан би био онај став који би потврдио чињеницу да је на нашој територији, без нашег пристанка, створен ентитет који није наш.

Ми ћемо, наравно, признати постојање тог ентитета, уз напомену да се налази на нашој територији и да га већ и зато не можемо признати као независну државу.
Све остало, а уз посредовање ОУН, односно његовог емисара Брисела, против чега није иступила ни Русија у Савету безбедности, ћемо корак по корак решавати.
Интересно силеџијство које је извршено на делу наше територије је чињеница, коју нећемо занемаривати, али коју нећемо ни потенцирати, јер сада не можемо против тога ништа.

Узгред, ако елементе државности чине 1) становништво, 2) територија и 3) сувереност, онда је очигледно да ентитет Косово нема своју територију, него је настао на туђој, односно нашој територији. То што су му при тиме помогле силе, а пре свега САД, не значи да је територија њихова, нити је САД купила територију, па им поклонила. Чак је, бар званично, није освојила ни у рату са Србијом, јер званично и није ратовала са Србијом, него са Милошевићевим режимом. Па чак није ратовала ни она, него „међународне снаге“, које је представљао НАТО.
Знајући да територија није њихова, САД је своју помоћ при настанку ентитета Косово вешто прикрила иза „хуманитарне катастрофе“, која је више него под великим знаком питања, а када би та теорија о „хуманитарној катастрофи“данас-сутра била и званично оборена, САД би се правдале да је податке о томе да се ради о „хуманитарној катастрофи“ добијала од Шћиптара /Албанаца/.
Тако то раде велике силе. Или прецизније: они који стоје иза њих.

Нас, у суштини, не занима да ли ће ентитет Косово стићи и у Уједињене нације, а знамо да је једина брана томе став Русије и Кине у Савету безбедности.
Укратко: то зависи од њихове процене, а не од нас.
Још мање нас занима да ли ће и којих све организација тај ентитет бити чланица.
За нас је увек ентитет, а не држава.
Ми се не граничимо са Косовом и Метохијом, како би и могли да се граничимо са својом територијом, али се граничимо са ентитетом Косово, који је настао на нашој територији.
Присиљени смо да се са ентитетом Косово односимо као са државом, али нико нас не може присилити на две ствари: да тај ентитет признамо као независну државу и да територију, на којој је настао, престанемо да сматрамо својом без икакве надокнаде и сатисфакције.
Колико ће то трајати, не знамо, али да траје и 100 година, наш став ће бити увек исти.

А сада желимо да помажемо наше сународнике, који су у том ентитету, и за то ћемо се борити и у Бриселу, или сутра на неком другом месту, и желимо да активно учествујемо у очувању свог културног и историјског блага у том ентитету, и за то ћемо се борити у већ поменутим Бриселу, па и у УНЕСКО-у, без обзира на то да ли ће ентитет Косово, захваљујући својим западним менторима, постати његов члан.
А добре резултате на тим и другим плановима ћемо постизати када, уз неопходну корекцију политичког система, како више никад не би могла да се формира некомпетентна и демагошка власт, за свој примарни циљ одредимо не више неизвесни пут у ЕУ, и сличне неизвесне ствари, него обнову и развој запуштене домаће привреде, уз помоћ поседника знања и способности, и када тај циљ остваримо, као што ћемо га, после поменуте корекције, и остварити.

РЕЗИМЕ

Косово и Метохија је наша територија на којој је захваљујући грешкама домаћих политичара, интересима Запада (САД) и нереаговању Руске федерације настао ентитет Косово /Република Косово/, који није наш.

Ми територију /Косово и Метохију/ нисмо ни изгубили у рату, нити продали, нити поклонили. Због свих стицаја околности морамо признати постојање ентитета Косово, морамо пристати на посредовање Брисела, јер је мандат добио од ОУН, а Руска федерација, нити било која друга чланица Савета безбедности на то није реаговала ветом, али не морамо тај ентитет признати ка независну државу, јер то је питање националне части, па таман да цео свет призна ентитет Косово као независну државу.
И тако се то питање затвара на неодређени период.
(Ако је на то мислио академик Костић, онда не само да бранимо његово право на изношење мишљења, него сматрамо и да је у праву, једино што то није сасвим јасно образложио.)

П.С.

Уобичајило се, међу онима који припадају десној опцији, да се стање на Косову и Метохији, као и настанак ентитета Косово, сматра окупацијом.
Међутим, иако је то de facto тачно, (о томе сведочи и шћиптарска опозиција, која се зове „Самоопредељење“, која се тек бори за независност, као да је нема),  de iure није.

Јер окупатора није једноставно званично идентификовати, сакрио се иза ОУН, односно НАТО. Пазио је шта ради, знајући „процедуру“. Читаву акцију „окупације“ је извео као међународну акцију, против које ни Руска федерација или нека друга сила није у Савету безбедности ставила вето.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ