На метод владавине  актуелног премијера А.В. има пуно притужби и замерки.

Оне долазе и из правца припадника бивше власти, а сада припадника једва видљиве опозиције, ДС, а долазе и из правца „патриотских снага“ које га чак оптужују за издају.

Ми га не сматрамо издајником, јер никад нисмо ни делили његове бивше, радикалске ставове о „великој Србији“, о брзом и лаком повратку за сада изгубљене наше територије Косова и Метохије итд.
Све то око Косова и Метохије и на тој територији насталог ненашег ентитета „Република Косово“ је много компликованија ствар него што то представљају они који избацују пароле типа „До године у Приштини“ и сл.
Политика је ипак вештина остваривања могућег, а не подручје где царују максимализми свих облика и врста.
При томе, не мислимо да актуелни премијер води реалну и добру политику и тим поводом, али је свакако боља од максимализма којем је био склон као припадник „радикалске струје“.

Што се тиче осталих примедби и замерки на рачун његове владавине, са већином смо начелно сагласни, али им не видимо неку тежину и значај када долазе од стране оних који су владали, док су владали, на мање-више сличан начин, крцат демагогијом.

(Узгред, ми на демагогију, као начин постизања популарности и отварања могућности да се спроведе нешто своје, не гледамо искључиво негативно. Проблем настаје, кад је демагогија и алфа и омега поступања, и кад је оно „нешто своје“, ради чега се и зашло у демагогију, или рђаво, а досад је бивало, или циља, осим пуког опстанка на власти, и нема.)

Демагог и (не)суђени реформатор

Зашто пуштамо бар начелну могућност да управо демагог А.В. спроведе корекцију политичког система и обнову и развој запуштене домаће привреде?

Прво зато што има оно што ниједан политички делатник сада нема: велику популарност и подршку сила, и то не само западних.

И спољну политику, какву води демагог А.В. не сматрамо лошом.

Човек са таквом актуелном подршком и изнутра и споља и са солидном спољном политиком би, начелно, могао да крене у реформе које су корак даље од оних које је , по налогу ММФ, започео и које врло лелујаво спроводи.

Не заносимо се, наравно, да ће он то и урадити, само начелно разматрамо ко би већ сада једини могао да изврши корекцију политичког система и да крене са обновом и развојем запуштене домаће привреде.
То би га, наравно, коштало подршке његове партије, која је ионако по популарности далеко испод њега.
Силе би мање-више то прихватиле, а поготово када увиде да то не угрожава њихове овдашње интересе.
Већина оних који га сада критикују би заборавила на његове садашње „грехе“, а у историји би остао запамћен као заиста велики и успешан реформатор, без обзира на своје конвертитске и демагошке захвате.

И толико о томе, шта би било, кад би било.
Јер, биће само оно што може да буде.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ