Компетентни људи и интелектуалци
Између ове две групе, компетентних људи и интелектуалаца, не стоји увек знак једнакости.
Упрошћено речено: компетентни људи су компетентни људи (познаваоци неке друштвено корисне области, и не само друштвено корисне), а интелектуалци нису увек и компетентни.
Ако се , на пример, једна земља окреће развоју домаће економије и види своју превасходну шансу у пољопривреди, нарочито у производњи органске хране и мултилатералном (сваковрсном) туризму, онда би у њој главну реч требало да имају компетентни људи из пољопривреде и туризма и економисти који су опредељени за развој домаће економије.
Сви побројани јесу интелектуалци, али компетентни.
Интелектуалац је и економиста који се залаже за страна улагања, али он у конкретној ситуацији, није компетентан, његове услуге нису потребне или су бар неупоредиво мање потребне.
Интелектуалац је и публициста, правник, психолог, социолог … али њихова компетентност, у описаној ситуацији, је неважна.
Они би требало да буду у влади само ако подржавају основни циљ те земље (конкретно: Србије), па и тада главну реч би требало да препусте људима, чија стручност и компетентност гарантује да ће тај основни циљ бити остварен.
Никако не би смело да се догоди да се један правник пита о свему. Иако је интелектуалац, он није компетентан за многа питања.
Када би правник или социолог или човек који је завршио Филолошки факултет у земљи, чији је основни циљ развој домаће економије, који би се одвијао на описан начин, био чак и премијер владе, његова би дужност била само да будно стражари да се ствари одвијају у складу са основним циљем, а никако да се „у све меша“ или да сам доноси одлуке у области за коју није компетентан.
То што сада странке скупљају разне интелектуалце, махом некомпетентне, на своје „изборне листе“, а да при томе ни оне, ни ти интелектуалци немају јасан и остварљив план како да изађемо из недаћа, је смејурија, која странкама неће ни значајније поправити рејтинг.
Уосталом, вероватно ни на овим предстојећим, изнуђеним изборима маса људи неће ни гласати, јер и нема за шта да гласа.
&
Када у Србији не би постојали компетентни људи, што, наравно, није случај, влада Србије, ако је заиста патриотска, би требало да их „увезе споља“ и постави их да воде главну реч, кад је у питању домаћа економија.
Утолико је чудније да прокламоване патриотске странке не форсирају или бар не подржавају опцију демократске меритократије , чија је суштина представљена у слогану: САМО СТРУЧНОСТ СРБИЈУ СПАСАВА.
За кога да да глас маса која таласа, мада гласа?
Од њеног гласа још нам нема спаса :/