Светом би могли, и то прилично рационално и успешно, да владају експерти, поседници друштвено корисних знања. И то би био заиста нови светски поредак. Користан готово свима. Главни циљеви те владавине би били добро обављен посао и испуњење демоекономског императива – обезбеђење услова за пристојан живот народа.
Међутим, светом, и то хаотично и са великим бројем негативних последица, владају поседници капитала, плутократе. И то је видљиво на сваком кораку. Од исхране и медицине (ГМО) до технологије и идеологије. Главни циљ те владавине је профит без граница.

Привремена владавина једним делом света, коју су спроводили политички идеолози комунизма, познати по својој нестручности и неодговорности, је логично пропала и завршила се „ренесансом капитализма“. То се догодило и у Кини, с тим што је власт делом преузео и експертски тим (меритократе). Па ипак је и кинески основни или бар претежни  циљ профит. Тај циљ, додуше, спроводи држава, као својеврсни мегакапиталист.

Промена владара света ће се извршити када носиоци друштвено корисних знања, као потенцијалне меритократе, од слоја по себи, постану слој за себе, кад се политички ангажују за своје интересе и придобију народ, коме једино они могу да обезбеде  пристојан живот.

&

Актуелна владавина видљива преко владавине партија, у већини земаља је владавина плутократије која стоји иза партија, било да су леве или десне. Изнимке представљају Комунистичка партија Кине, која, без комунистичке идеологије, још самостално влада и путиновска партија у Русији, којом као и државом влада Путин. Међутим и у те две земље влада капиталистички принцип и његови циљеви. То је логично, будући да је социјализам у те две земље донео нефункционалност и хаос. Ту лежи и тајна ренесансе капитализма, али ренесанса капитализма не значи и да је капитализам једино могућ поредак, само значи да је функционалнији од комунизма.

&

Светом још увек не може да влада меритократски принцип, јер су носиоци плутократског принципа (профит без граница) исувише заинтеrесовани за „светска богатстства“ (нафта, руде итд.) и имају моћ да ту своју заинтересованост задовољавају. Меритократски принцип ће пре завладати у неким мањим земљама, под условом да за те земље нису значајно заинтересовани носиоци плутократског принципа. Да би меритократски принцип на светском нивоу  постао владајући, потребно је да се његови носиоци у великим  земљама организују око тог и таквог циља, а тај процес се вероватно неће скоро одвити,  јер потенцијалне меритократе у тим земљама солидно, мада несразмерно учествују у деоби „друштвеног колача“.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ