На наметнутим, ванредно ванредним, изборима учествују:
1. Један човек, који их је и наметнуо, са прилично великим амбицијама, да упркос својој лошој владавини ову продужи за  још 2 године (толико му је још потребно да обави неке ствари из домена личних интереса, јер општи интереси и његова владавина не иду).
Ма колико да те његове амбиције изгледају велике, чак огромне, заправо се ради о малим амбицијама, какве имају шибицари, да  преваре, зграбе паре, па да побегну. Чак му је и речник шибицарски, пун заклињања да све то ради због других, рачунајући на још увек немали број оних који наседају на те шибицарске приче.
2. Мноштво лидерчића и странчица које би биле презадовољне да обезбеде бар цензус и пратеће привилегије колике толике и какве такве власти.
3. Пар будала које верују у немогуће и жељни су да се просто појаве на изборима и у медијима.

На изборима недостају људи са стварно великим амбицијама, који би да промене систем, како у политици, тако и у економији, јер та промена је неопходна.
Таквих људи је било на изборима у Грчкој, мада се показало да су само причалице „левих прича“, а има их и у Шпанији, мада се „бојимо“ да ће и та прича остати само прича.
Левичарство је изумрло са утопијом, а то не виде још само политичари.

Када су избори овако наметнути и нелегитимни, јер пола бирача је показало незаинтересованост за понуде, које се опет понављају, онда пут промене води мимо њих.
Стварају се услови за алтернативу тим наметнутим и узалудним изборима од којих се ничему новом и корисном не надају ни горе поменути протагонисти.
Та алтернатива неће бити легална, али ће бити легитимна, па онда и легална.
У сваком случају, ови избори ће вероватно бити узбудљиви, али не због њих, него због онога што ће се дешавати мимо њих, у већини народа.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ