Како се калио мораторијум?
У Србију је још 2001. стигла фирма, чији лешинарски менаџмент је добро осетио у какву земљу долази, у земљу политичара спремних да је продају за шаку долара, који би завршили у њиховим џеповима. Наравно, није у питању шака, него шакетина од 200 хиљада до милион евра, долара.
Та фирма је широм света озлоглашени Рио Тинто.
О тој фирми се дуго ћутало, просто народ није имао појма о каквој се фирми ради.
Политичари су радили свој посао, давали дозволе фирми за истраживање и обасипали народ бајкама о литијуму, нафти 21. века, о јадариту невиђеном минералу.
Који политичари?
Најпре тзв. жути, а поотм тзв. напредњаци. И прирепци, међу којима је највећи прирепак такозваних социјалиста.
Године су пролазиле, народ је био све незадовољнији жутом влашћу и окренуо се према реформисаним радикалима, чији вођа, ултрадемагог Александар Вучић, је политички нихилиста, односно није поклоник ниједне идеје, али одлично глуми патриоту и сваки дан кличе „Живела Србија“, док ту исту Србију урнише помоћу увезених прљавих технологија, које зове страним инвестицијама и спрема јој дословце нестанак или тотално угрожавање опстанка тиме што ће Рио Тинту дати дозволе за ископавање литијума.
&
Прича о невероватном, а лажном бенефиту, који ће ископ литијума (јадарита) донети Србији нажалост није дуго могла да остане једина.
Придружиле су јој се и реалне приче о могућој еколошкој катастрофи.
Ове приче су гурала пре свега удружења из области Јадра и Рађевине, Заштитимо Јадар и Рађевину и Не дамо Јадар.
Одржано је и саветовање у САНУ, а крајњи резулат тога је био став академских стручњака да је Пројекат Јадар, односно Рио Тинто погубан за Србију.
Да су ти меродавни ставови објављени у папирним, аудио и електронским медијима ствар би већ била завршена.
Народ ипак не би погуљење Србије и Срба.
Али нису били објављени.
Међутим, кружили су инетрнетом, тим безобразно слободним медијем.
Ствар је постала озбиљна.
Требало је нешто хитно предузети.
И Вучић и његов тим, пре свега инострани су се бацили на посао.
Суштина посла је била: како да се не подигне устанак народа?
Процењено је да је исплативије дизати еколошки устанак, бар једном недељно, организовати блокадице тамо-амо, просто расипати енергију народа.
Вођа тог устанка је испекао школу у „одбрани“ река Старе палнине, има устанички речник и понашање фрајле, све како треба.
Али ближио се час покретања делатности рудника.
И укључен је и већи играч од „устаника“.
Његов посао је био да прави петиције с насловом „РИО ТИНТО, МАРШ СА ДРИНЕ“ и да гура тезу,у нескладу са насловом петиције, о мораторијуму на рад рудника у трајању од 20 година.
Занимљиво је да је такорећи у исти час и Вучић изашао са тезом о мораторијуму, додуше у трајању од само годину дана. Тај његов мораторијум је творац двадесетогодишњег мораторијума „договорно“ искритиковао, као његов покушај да смири страсти до иза избора.
И?
Доста је више еколошких протеста, јер то морају бити протести, односно борба за опстанак.
Свако изврдавање рудника да оде је јасно вребање прилике кад ће да проради.
Борба за опстанак Срба и Србије је више него политичка и много више него еколошка.
Рио Тинту послати допис да је овде, на основу исраживања стручњака из САНУ и других непожељан.
И дати му разуман рок од две највише три године да оде.
Мораторијум је последњи покушај преваре.
Учесницима у тој превари ће се кад –тад судити као онима који су угрожавали опстанак Србије, Срба и других српских држављана.
Ми из Асоцијације Србија – АС прелазимо на борбу за опстанак,обнову и развој Србије.
СРБИЈИ ЈЕ ПОТРЕБНА НАША ПОБЕДА – ПОБЕДИЋЕМО НА ИЗБОРИМА ИЛИ НА УЛИЦИ.
&
Асоцијацију Србија – АС, састављену из више удружења, као главни координатор активности води Драган Атанацковић Теодор високо образовани Србин из Србије, који није припадао ниједној досадашњој власти.
Драган Атанацковић Теодор