Откако је демократских поредака или бар оних који се заклињу у народ и народу, том истом народу, а нарочито у земљама као што је Србија, никако да буде боље.
Пред сваке изборе, осим кад су у питању минули на које скоро половина није ни изашла, народ који на њих изађе „нада се бољем“.
А бољег нема, па нема.
Осим ако се рачуна да је сваки следећи победник на изборима бољи демагог и преварант од претходног, односно од претходних.
Од тога народ нема вајде, наравно.

Зато је неопходно да народ узме учешћа и у одређивању КО УОПШТЕ МОЖЕ ДА УЧЕСТВУЈЕ НА ИЗБОРИМА.

Иако, у већини, народ није стручан, не поседује адекватно знање за добро вођење државне политике и економије, то не значи да не зна да само људи са стручним интегритетом, поседници знања и способности, могу да донесу бољитак.
И дислухиста зна ко има, а ко нема слуха. И мада и сам има вољу и жељу да пева, ипак зна да то може обављати у кругу својих пријатеља и рођака, а не као представник Србије на „Евровизији“, нпр.

Зна народ да државну функцију, од управника општине па до председника, не заслужује онај ко, заправо, не поседује одговарајуће знање.
Исто тако зна да само они који поседују знање могу да одлучују ко ће, међу њима, и конкретно бити министар или премијер. Без обзира што би многи, па и неуки, на те положаје.

То што би, па су ево и успели, да и неуки дођу на те положаје, кошта.
Колико? Ево види се у пропалој Србији.

Референдум као излаз из сизифовске ситуације

Због свега тога би народ, на референдуму, морао да одлучи у каквом ће систему да живи.
Да ли у овом, који прави „негативну селекцију“ и мајдан је за преваранте и демагоге, или у систему у којем се за извршну власт бира само између оних који поседују сертификате да имају знање и способност и чији мандат зависи искључиво од постигнутих добрих резултата и ни од чега више.

То разумом, па чак и кад тај разум не поседује неко нарочито знање, није тешко схватити.
С обзиром да је доживео стрмоглав пад стандарда, под властима које је бирао и у којој су могли да буду сви, имали, немали за то знање – појављује се велика потреба да се изврши корекција политичког система и то уз помоћ референдума, како би се око тога постигао друштвени договор или консензус.
Сви други, досадашњи начини формирања власти су не само странпутица, него и неизбежан пут у пропаст, коју народ, наравно, неће.
Референдум, којим би се одлучило КО УОПШТЕ МОЖЕ НА ИЗБОРЕ, је једини излаз из сизифовске ситуације у којој је народ већ 25 година.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ