Какав је наш однос према Великим силама, а посебно према САД и Руској федерацији?
Велике силе чија се снага заснива на наоружању и економији, односно на јаким природним економским ресурсима, као што је случај са Руском федерацијом, имају неписано право да на разне начине управљају остатком света, што оне мање-више и чине, ма колико да формално уважавају суверенитет „малих сила“, односно малих земаља.
Партнерство са Великим силама никад није и не може да буде у облику савезништва, а поготово равноправног.
Србија је земља на коју, већ и због њеног геополитичког положаја, желе да врше утицај све Велике силе и ниједној од њих се не допада да Србија нагиње на страну која није њихова.
У формалном и дословном смислу ми не можемо бити нека неутрална, односно несврстана земља, осим ако тако не одлуче Велике силе, као што су одлучиле у време постојања „несврстане Југославије“.
Ниједна неутрална земља није то случајно и искључиво по својој вољи, него су јој тај статус прећутно одобриле Велике силе, због неких својих интереса.
Ако те интересе буду имале и овде, ми нећемо припадати ни Истоку ни Западу, а може се рећи и овако: припадаћемо и Истоку и Западу чак и када су ове две стране у сукобу.
Са Руском Федерацијом, односно са Русијом, али и са САД смо у историји имали махом добре односе. Ти односи су, бар што се тиче САД, били поремећени у доба владавине Милошевића, у којем нам нису били нарочито добри ни односи са Русијом.
То доба је завршено и стање се променило на боље, а ми нећемо чинити ништа што би га кварило.
Реално гледано, овде не може настати и опстати ниједна власт ако би против ње изразито био и то не само Запад, него и Исток, тачније: Русија.
То, наравно, не значи да мора бити инсталирана споља.
У сваком случају власт која би нас вадила из свега у шта упадамо већ четврт века мора бити врло способна и имати готово плебисцитарну подршку грађана и, наравно, умети да се снађе и са Западом и са Истоком.