Да постоји нешто што се зове „Бирачка књижица“ и да се у њу уносе подаци типа: “ Добар бирач“, „Лош бирач“ – оних првих не би ни било.

Шансе да бирачи, који бирају по вољи и према махом нетачним представама и неоснованим очекивањима, не направе погрешан избор, равне су нули.
То је показало и последњих 25 година новије, вишепартијске демократије.

А поготово што право на учествовање  у такмичењу за власт имају и они који су показали не само своје корумпирано лице , него и своју неспособност.

Да бирачи не би правили погрешан избор, што редовно раде, потребно је да кандидати буду  подједнако способни да управљају земљом, економијом итд.

Ко је смислио класичну демократију и подметнуо је, поготово земљама као што је Србија, мора да се ослањао на незванични политички аксиом, који гласи: НАРОД НЕ ЗНА ДА БИРА.
Да зна, не би му било овако како му је већ дуго времена.

То „народно незнање“ и није толико страшно и опасно, када би га народ признао и када не би наседао онима који му као сеоски ђилкоши подилазе паролама: „Србија зна“ и сл.
Оно што народ, ма колико иначе не знао да изабере добру власт, ипак зна, јесте како живи и преживљава.
И све што би народ у целини или преко својих искрених представника требало да стави до знања је следеће:
„Ми не знамо ко је кадар и вољан да нам обезбеди сигуран опстанак и пристојан живот, сви су досад то лагали, а нико нам то није донео. Нећемо више ни да излазимо на изборе, ако нам се претходно од стране умних људи не дају гаранције да су кандидати и кадри и вољни да нам испуне то очекивање. Када добијемо гаранције, између понуђених ћемо изабрати неког, а и није нам важно кога, битно је да нам омогући опстанак и пристојан живот.“

И то је сва мудрост и знање потребно народу пре доношења „изборне одлуке“.
Знајући то и немајући жељу да се додворавамо заблудама, нити да лажемо како мислимо да „народ зна“, у систему демократске меритократије,  који ће бити успостављен на најдемократскији начин, путем референдума, власт ће настајати на следећи начин:

Владу,односно Владе може да формира организација или појединци, који испуне два услова:
1) да од Државног савета, који је састављен од људи са стручним интегритетом, добију политички сертификат да имају знање и способност за вршење управних политичких функција,
2) да од грађана на изборима, који ће се одвијати на локалу (у МЗ, односно општини) у року од седам дана, од оних који се определе да гласају, добију највише гласова, а гласање ће, кроз време моћи да се врши и СМС порукама.

Организација односно појединци који испуне наведене услове имају право да одреде и Премијера Владе, односно Управника општине (градоначелника), ако се њиховом избору не противи већина чланова Државног савета.
Сви кандидати за челнике влада (од републичке до општинских) ће најпре проћи „стручни жири“, односно испитивање од стране Државног савета. То значи да ниједан неће бити неквалификован за успешно вршење власти, тако да грађани, који већ буду бирали, више не могу направити погрешан избор, као што се то до сада дешавало.
&
Наравоученије: Бирачи неће правити погрешан избор, само ако за то не буду имали прилику, а неће имати само ако право на учешће на изборима буду имали искључиво поседници знања и способности, који постижу добре резултате.
У свим другим, односно актуелним, случајевима, избор бирача, па ма кога од познатих и постојећих бирали, је неминовно погрешан, као што ће бити и на предстојећим „ванредно ванредним изборима“ чији незванични слоган је: И ПОСЛЕ ВУЧИЋА ВУЧИЋ.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ