Још само да се превари народ
Аферашки рат се захуктава, најпре на релацији „Курир“ – „Пинк“ и „Информер“.
Сви су нешто „искрени“ и „извињавају се“.
Пецају народ на демагошко бућкало.
Тај мамац се онолико пута показао као користан, па, к’о веле, и овај пут ће.
Истина, народ је тешко заштити од тог мамца, кад га воли.
Е сад, поставља се питање: коју личност и коју партију или скуп партија понудити том народу?
Некако су се све познате личности, из политичког живота Србије, а и све партије, народу смучиле.
Што рече госпођа Хилари, из неизвођеног комада „Хилари по други пут међу Србима“, а објашњавајући Дадићу (Тадићу ) демократију: „Ми народу увек креирамо и понудимо „жваку“, па кад је народ прихвати, онда народ одлучује … да буде како ми хоћемо, а нема појма о томе.“
То је изговорено, односно записано уочи доласка АВ и СНС на власт.
Смишљена је „реформска, антикорупцијска, полупатриотска и проевропска жвака“. И народ је „жвакао“, то јест прогутао ту причу.
И изабрао „новог човека“: Вучића са наочарима који прича другу причу у односу на ону коју је причао.
А кога сад да понуде и у шта да га преобуку, ако је већ познат?
Није лако ни „страним службама“, које, по АВ-у, му „одбројавају дане“.
Јесте да је то једна у низу његових демагошких прича, али није баш потпуно без основе.
Једва су му дали изборе, којима би учврстио и продужио своју власт, значи: спремају се да му виде леђа.
Али, то може да потраје.
Ваља и народ убедити и понудити му „адекватну жваку“.
Раде стране службе, раде, али није им лако.
Које стране службе? Па стране. Западне, а, богами, ни Исток не мирује.
Можда су сад такорећи на заједничком задатку, као у Сирији против „исламиста“.
И мрзе се и гложе, али морају и да сарађују, у нади да ће једнa од њих однети победу, тј. покупити кајмак.
Није тешко срушити Вучића. За зналце путер му цури са главе. Довољно је објавити. „Курир“ је већ и почео. Дозирано. Намерно: дозирано.
Тешко га је заменити.
Ипак он врши пос’о „страним службама“ и има још увек висок рејтинг.
Да ли ће „стране службе“ успети да смисле добру „жваку“?
Јер , наврага, и народ ваља придобити.
И он, народ, бар за трен, одлучује у демократији, каква год да је.
Ако баш не успеју, можда им и Бог помогне, на свој, боговски, начин.
Јер Бог има „жваку“ и за силе, које креирају „жваке“.
Можда је време за нови риболов и нова бућкала, која нису само за народ.