Већ подуже времена, такорећи од француске револуције, или од првог значајнијег пада феудалне аристократије, подразумева се да се народ пита о свему што је за његов (народни) живот важно.

Та, по све који би и политичку и економску власт, незгодна теза је морала да се, што вештије, то боље, анулира.

И, поштено говорећи, успело се.

Помогла је демагогија, која и сада помаже.

Народ је код нас, на пример, улазио у системе и ситуације, а да није ни питан или је питан про форма.

Тако је стигао у комунизам, владавину Броза и оних који су размишљали његовом главом.
Тако је стигао у вишепартијски систем, као зачетак демократије, у доба Милошевића, који се претходно дебело обезбедио демагогијом („Зајам за препород Србије“ итд.).

Тако је стигао у петооктобарску демократију, чије су „грешке“ брзо елиминисане, закључно са убиством Ђинђића.

Тако је стигао у приватизацију, једва свестан о чему се ту заправо ради.

Ево га, коначно, и у „напредњачкој демократији“ и пратећим „реформама“, а да још није заправо питан шта хоће или бар шта види као оно што му је, да би уопште опстао, потребно.

Референдум о кориговању политичког система ће, буде ли га, а биће га „прије или касније“, бити први пут да народ заиста буде питан и да му, по одговору, и буде.

Разлог је једноставан, ми, с обзиром на опцију коју заступамо, немамо разлога да ову прикривамо демагогијом.
Чак смо свесни да та опција није баш по вољи доброг дела народа, али је зато потребна скоро свима.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ