У Србији се, за време комунизма, по два кључа долазило до функција, односно до власти, по партијском (припадност комунистичкој партији, Савезу комуниста) и националном. Ти кључеви су били одлучујући, без обзира на стварну способност оних који су тако долазили на власт.
Узгред, и ти кључеви, а нарочито партијски, су допринели пропасти комунизма. Не може партијска припадност бити заиста, односно објективно одлучујућа. У суштини се ту радило о секташењу као мерилу нечије подобности, што може бити корисно за опстанак секте (партије), али ме и за опстанак друштва. А поготово што су српски комунисти, (за разлику од кинеских), дошли и у сукоб са поседницима знања, о чему је већ било речи.
Национални кључ такође не доприноси друштву, него више стварању утиска да се на све нације, а нарочито на мањине, гледа једнако. Корист од тога је више политичка, него социјална, и нарочито економска, припадност нацији није никакав гарант способности оног ко тој нацији припада.
У новије време, односно од увођења система парламентарне демократије, остао је партијски кључ (припадност владајућој партији, односно коалицији), нешто мање национални, а уведен је и нови полни кључ (односно, постоји „обавеза“ да жене у већој мери учествују у власти).
&
У систему демократске меритократије сви побројани кључеви могу остати важећи, мада не морају, у свим сегментима власти осим у Скупштини експерата.
Једини кључ за улазак у ту Скупштину је образованост (стручни интегритет) и способност.
Сликовито речено, када у српском народу не би било довољно људи са стручним интегритетом и способношћу Скупштину експерата би (ангажовани од стране српске државе) чинили припадници несрпских нација. Наравно, ствари не стоје тако.
И када би већину оних који поседују стручни интегритет и способност чиниле жене, већину у Скупштини експерата би такође чиниле жене.
Међутим, способности су распоређене по божјој („објективној“), а не људској вољи.
Када је способност са стручним интегритетом једнини кључ или критериј за формирање власти, тачније Скупштине експерата, та власт би се, без претеривања, могла назвати влашћу од Бога. У сваком случају, влашћу која је функционална и која доноси добре резултате.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ