Интерес као политички мотив
Друштвено значајни слојеви су они који значајно утичу на стање у друштву – било позитивно, било негативно.
Ти слојеви су: аристократија (која је суштински изгубила власт), плутократија (капиталисти који и данас држе , мада незванично, власт), радничка класа, која је претендовала на власт, правила револуције, али се све завршило поразом, сада има партије, које су заправо „капиталистичке“, меритократија, која као слој није ни покушала да узме власт, а по друштвеној значајности, и то позитивној, они који спадају у тај слој су данас најзначајнији.
Ова последња чињеница упућује на логичну могућност да ће и тај слој посегнути за влашћу.
А поготово што има основе за политичку сарадњу са већином народа, коме само меритократе могу остварити основни циљ – пристојан живот.
Сви остали нити могу, нити хоће.
Иначе та сарадња није инспирисана никаквим идеалима, једнакошћу, високим моралом итд.
Заиста је у питању „чист интерес“, и то код оба слоја, и код већине народа и код меритократа. Све је ту јасно и проверљиво.
Меритократама је у интересу, јер уз подршку већине народа ће релативно лако узети власт, већини народа је у интересу, јер ће му меритократе омогућити пристојан живот, што досад није успело никоме од носилаца власти.
Када ће доћи до те интересне симбиозе између меритократа и већине народа?
Највероватније онда када слој меритократа увиди своју друштвену, а ускоро и политичку моћ.
Демократска меритократија је поредак који најбоље одсликава поменуту интересну симбиозу.