Иако многи тога нису свесни или лажу да нису свесни, ми смо, као земља и народ, већ два века под паском „великих“.
Неки су ту паску или латентни протекторат доживљавали као пријатељство, неки као непријатељство.
И још увек доживљавају.
У суштини се не ради ни о једном, ни о другом.
Велики се у односу на нас понашају полазећи од својих интереса.
То је тако још од Првог српског устанка па до данас.
Некад је већи утицај остваривала Русија, некад Запад, али никад само једна страна.
А тако је и данас.

Последње решење које нам је „зготовила“ екипа „великих“, претежно Запад, је актуелни режим.

Он се, међутим, као и претходни, показује као, благо речено, нефункционалан.
Са сваке тачке гледишта.
Чак шта, смета и „великима“.
Наравно, мање него нама.
„Велики“ су према њему још увек пре-толерантни.
А он ту пре-толеранцију обилато користи.

И, шта даље?
Свесни су и „велики“, дакле и Запад, да је тај скаламеријски режим заправо неодржив.
Да ли ће покушати да „врате“ старе?
Можда и би, када би ти „стари“ имали бар довољну подршку у народу.

А можда су заправо даље и незаинтересовани за судбину „своје“ Србије, пропале земље, уз само један услов: да им нека наредна власт не дира у „позиције“ које су заузели?

Видећемо.
Ако је тако, мораћемо сами да не само нађемо, него и применимо решење.
Народ „великима“ не олакшава проналажење решења, бар довољно прихватљивог, каква су била досадашња.
Отупео је.
Половина је свима, на које су „велики“ рачунали, рекла: не.
Чак и не протествује, засићен преварама које је доживео „излазећи на улицу“.

Као да га ништа више не може покренути у било којем правцу.
Што и није толико лоше као што љубитељима разних праваца изгледа.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ