Или помози или се не мешај, поштовани Зоране Кесићу
Више пута смо се, а неретко и до суза, насмејали твојим бритким шалама и опаскама на рачун комплетне политичке сцене, која је од ове државе направила парадржаву са параинституцијама и парадржавном и пaраприватном економијом.
У твојој врло популарној емисији „24 минута“, као код Гогољевог „Ревизора“, једини позитивни јунак је био с м е х.
И за то велико поштовање.
Али не арчи га и не расипај, поштовани Зоране Кесићу.
Шта се то променило па ти одједном имаш „позитивне јунаке“, мимо смеха?
Откад су ти „опозиционе странке“ те позитивне јуначине којима препоручујеш да дамо глас, на овим наметнуутим изборима, а које си барабар са Вучићем гађао сасређеном хумористичком паљбом, као што и он и оне и заслужују.
И још нешто.
А које су то опозиционе странке којима препоручујеш да дамо глас популарни, да не кажемо: популистички, Зоране Кесићу?
Све редом или ипак не баш све?
Проевропске или евроскептичне?
Велики си шаљивџија, Кесићу.
Ови владајући су све то.
Само су мало више проевропски, али имају јаку евроскептичну шминку: „протестна писма ЕУ“ и сл.
Дакле: које су опозиционе томе?
Које су „изашле ван тог шињела“? Које су алтернатива овом ништавилу?
Има ли их?
А ако их нема, као што на познатој сцени и нема, онда је твоја највећа помоћ, ако ти је стало да помажеш, да не напушташ свог јединог позитивног јунака, смех, и да од њега не одустајеш ни због кога и ни због чега познатог.
И откад су оправдано незадовољни свима, као што си доскоро био и ти, а којих има бар 3 милиона, „размажена деца“, Зоране Кесићу?
Твоја највећа помоћ је да се не мешаш, јер ко се меша са … наставак знаш.
Ето толико, поштовани Зоране, и не замери нам што смо се уплашили да си кренуо на „пут издаје“ свог јединог позитивног јунака, смеха.
То, у оваквој ситуацији, никако није „друштвено користан посао“.