Ближе се још једни безизборни избори.

Кандидати који ће учествовати у трци за покрајинску, локалну и републичку власт сви одреда, пошто су се досад и показали сви одреда, не заслужују ничим да уопште и учествују у тој трци, а камоли да неки од њих освоје и власт.

То је, ма шта ко мислио о њима и ма коме био наклоњен, необорива чињеница.

Ко би, нормалан, допустио лоповима, преварантима и дангубама да се уопште и кандидују, а камоли да још и освоје власт?
Али у класично демократским изборима, а поготово у земљама, као што је пропадајућа Србија, ништа није нормално.
Уобичајило се да незаслужни могу да се такмиче за власт и да је освајају, засипајући бираче енормним количинама предизборних лажи и лажних обећања.
То што је уобичајено, подразумева се и као нормално.
А онда све што бива после тих безизборних избора, а не бива ништа добро, је логично.

Тако је било, тако ће и бити све док се, уз пристанак, па макар воље и не било, већине не изврши корекција политичког система, која ће коначно онемогућити незаслужне да се уопште и кандидују за власт, а камоли да је освоје.

Апеловати, јер апел је знак немоћи, мање-више не вреди ни на кога, а понајмање на актуелне глумце моћи.
Додуше, не вреди апеловати ни на народ, како би се тргао и престао да уображава да зна ко ваља и да, у ту сврху, стално бира неваљалце.

Ни ја, ни било ко од мојих сличномишљеника, на оваквим безизборним изборима нећемо учествовати.
Ми се спремамо за „дан после“, а он ће наступити кад наступи.
Вероватно много раније, него што би то хтели помињани преваранти и мутиводе, и много касније, него што би то хтели неки од нас.
Оно за шта се ми залажемо, за корекцију политичког система као основни предуслов за обнављање и развој пропале домаће економије, је револуција, додуше: мирна, неоружана и, у суштини, демократска, јер за њен успех је потребна бар сагласност већине.
До тада ћемо на све што се догађа на политичкој, економској и социјалној сцени Србије, а неће се догађати ништа добро, гледати као на логичну последицу уобичајеног начина размишљања и понашања.
Ништа нас неће изненадити, па чак ни могућност да се, оно за шта се залажемо, догоди у релативно скоро време.
Спремни смо.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ