ХРИШЋАНИ – ПРВИ УСПЕШНИ ГЛОБАЛИСТИ
Шта су знали и некадашњи, први успешни и садашњи глобалисти, односно љубитељи монополарног света?
Да људи неће да размишљају, јер, како рече једна мање позната мудрашкиња, (мудрац женског пола) воле сервирану истину.
И сервирали су им је.
О томе је писао и Достојевски у роману БРАЋА КАРАМАЗОВИ, у одељку званом ВЕЛИКИ ИНКВИЗИТОР.
Мада се то код Достојевског односи искључиво на западнно хришћанство, ни источно се не истиче неким суштинкси другачијим ставом.
Хришћанство као идеологија и религија је и потекло са Истока из Источног римског царства, које неки зову и Византија.
Првобитно хришћанство, које још није било обредна религија и идеологија, је за симбол имало рибу, ИХТИУС, што је, могуће, и хороскопски знак у коме је рођен Исус.
До дан данас је остало нејасно, зашто је неко за симбол своје вере узео оруђе (крст), којим је, односно на којем је (макар и привремено, јер је по предању васкрсао) убијен званични родоначелник те вере, Исус Христос?
Поуздано се зна да је крст, као симбол „нове вере“, државног хришћанства, увела мајка цара Константина, која је дуго тражила крст на коме је разапет Исус и кад га је нашла или мислила да га је нашла по комадић „светог дрвета“ одаслала по новоподигнутим хришћанским црквама широм тадашњег римског света.
Константинова мајка је и иначе родоначелник хришћанске идеологије и правила.
Захваљујући тој „сервираној истини“, јасним правилима и мање јасној, али баш зато, примамљивој причи хришћантво је ускоро постало (већ у 4. веку) глобална религија, која се само ширила док није обухватила и континенте, који су у доба настанка те хришћанске идеологије били непознати.
Неки чак тврде да је хришћанство, кад је из живе речи и вере (првобитног хришћанства) прешло у црквено-државну идеологију логично добило крстачу као симбол.
Да ли је то тачно, не знам, али звучи логично.
&
Хришћанска идеологија је тежила да, као некад Рим, овлада светом, као једина и исправна.
И успела је у приличној мери у томе.
Постала је глобална. А и дан-данас око њених догми и обичаја нема расправе, бар међу хришћанским верницима. Врховни католички свештеник, Папа се и данас сматра непогрешивим.
Све религије пре хришћанства проглашене су за примитвне и незнабожачке, а правци који су се појављивали унутар хришћанства, а нису били у складу са успостављенном идеологијом проглашавани су за секте и јерес.
Свет је до 1054. шест векова био монополаран, једноверан, а онда је дошло да расцепа на католичку и ортодоксну (православну) религију.
Додуше постојала је и трећа религија, ислам, који византијски цар никако није хтео да прихвати у „хришћански заједницу“, иако у исламу и Исусу као пророку припада значајно место, чак је јавно исмејао Мухамедове тадашње изасланике који су , у име Мухамеда, предлагали неку врсту савеза хришћанства и ислама, што сад покушава да „направи“ нови католички папа.
Тај догађај се одиграо у Константинопољу, који је нешто касније постао Истанбул.
&
Можда се неком чини како хоћу да кажем да хришћани хоће да покоре читав свет и наметну хришћанство?
Али ево шта је битно: то неће само хришћани, то хоће и ислам, а хоће и капитализам који је незванични носилац модерног глобализма, а хтео је и комунизам, мада није у томе успео.
&
Да кажемо још пар речи о покрштавању Срба, које се релативно касно одиграло.
У северном делу Европе нека српска племена покрштена су тек у 13. веку.
Покрштавање Срба пратио је и један занимљив компромис, који је довео до слављења крсне, или како су Старосрби говорили, кућне славе.
Тај обичај је међу српским племенима постојао одвајкада.
Пристали су да се покрсте само уз услов да им остане кућна слава, на којој су славили кућног духа, а Црква је пристала да остане кућна слава, али да се зове крсна и да кућног духа замени неко од светаца на чији дан су се Срби покрштавали.
Штошта говори да се највише Срба покрстило крајем (неке) године на дан Светог Николе.